Gotovo na svakoj pijaci u Pčinjskom okrugu građani imaju po nekog svog omiljenog prodavca. U Vladičinom Hanu to je prodavac povrća Boža. Petkom kada je pijačni dan, bez obzira na vremenske prilike, tezgu sa povrćem uvek stacionira na istom mestu. Samo u vreme prodaje kupusa kombi parkira na ulazu u pijači prostor, kako bi i njemu i kupcima bio pri rucu prilikom prodaje. Kupaca kao i svakog pijačnog dana ima i dobro raspoloženih i namćorastih, ali i onih tihih, koje Boža dočeka osmehom i lepim rečima nudeći nenametljivo svoju robu, strpljivo odgovarajući na sva njihova pitanja.
Mušterijama dopusti da same izaberu najlepše glavice pruktora koje prodaje po ceni od 30, a domaće sorte po 60 dinara. Kada neko želi da kupi na džakove za zimnicu on spusti cenu pruktoru za pet, a domaćoj sorti za deset dinara. Onima koji mu se požale da su glavice isuviše velike za kiseljenje predloži da ih iseku na pola i da će opet biti lepo ukiseljene.
Jedan od recepata, koji je ispričao stariji čovek, zapamtili su svi baš zato što je rekao da ne bira sortu kupusa za kiseljenje. On svake godine kiseli po osamdeset kilograma kupusa u bure od dvesta kilograma i uvek mu ispadne dobro. Dovoljno je, prema njegovim rečima, da se izdubi na svakoj glavici kočan i da se lepo poređa u buretu s tim što iskopana jamica na kupusu uvek mora da bude odozgo. Među njima obavezno treba da se stave i tri glavice crvenog kako bi raso dobio prelepu crvenu boju. Potom ga treba samo do vrha zaliti vodom u kojoj je rastopljeno tri kilograma soli i pustiti da sazri.
Ovaj, i sve druge ispričane recepte o kiseljenju kupusa, Boža već zna napamet jer ih je čuo mnogo puta do sada. Mnoge je podelio sa mušterijama koje su došle na njegovu tezgu da pored kupusa pazare i vezu praziluka od po 250 dinara, karfiol od 60 do 80 i kilogram pečenke po 100 dinara.
Tekst i foto: Gordana Nastić
