Zimska rezidba u voćnjacima je na pragu. Obavlja se od novembra do marta i ona je dominantna kod većine voćnih vrsta. Rezidbom se reguliše opterećenje stabla rodom, pospešuje vegetativni rast i omogućava dobra osvetljenost krune.
Kada je pravo vreme za rezidbu koje voćne vrste zavisi od nekoliko faktora i od toga šta odgajivač želi da postigne u voćnjaku. A pre svega toga, svaki voćar bi trebalo da razume šta se događa sa biljkom u zimskom periodu, kako kruže hranljive materija i energija u biljci.
– Voće u jesen crpi iz lišća hranljive materije i deponuje ih u koren. Tako se priprema za zimu. Kada lišće izgubi hranljive materije, ono opadne. Iako stablo tokom zime ne raste, koren i dalje radi. Samo stablo koristi mali procenat deponovanih hranljivih materija, tek samo da se održi tokom zime i najveći deo energije čuva za proleće. Tada izlazi iz faze mirovanja i hranljive materije koristi za novu vegetaciju, za cvetanje, rast lišća, korena i mladara – kaže Danko Petrović savetodavac za voćarstvo i vingoradarstvo u PSSS Kragujevac.
Orezivanje voća u pravo vreme diktira rodnost i zato nije svejedno da li će rezidba obaviti u proleće, jesen ili zimu.
– Kada je pravo vreme zavisi od mnogo faktora, a najpre od starosti i stanja zasada. Pravilo je da mlad voćnjak, koga treba podstaći da brže i snažnije raste, treba orezati u kasnu zimu. Ako su krošnje previše guste ili visoke, treba razmotriti orezivanju u rano proleće. Zatim, treba videti da li je drvo obolelo ili daje previše nekvalitetnog ploda. Zato nema generalnog odgovora na pitanje da li je bolje orezati stabla početkom zime ili kasnije – kaže Petrović i dodaje:
– Generalno, zima je dobar termin za orezivanje voća. Voćka miruje, nema lišća, cvetova i plodova. Bolje se vidi struktura krošnje i lakše se donosi odluka koje grane odstraniti. Jedan od razloga protiv rano-zimske rezidbe je što je je kratak period za zarastanje rana. Tako da bi kasna zima bila idealna, jer je proleće blizu, a rane će do tada zaceliti. Drugi razlog je što se orezivanjem u kasnu zimu, dobija snažniji rast. Ostavljaju se najbolje grane, a odstranjuju manje kvalitetne, pa voćka na proleće neće trošiti energiju na rast nekvalitetnih grana.
– Ako su jesenje temperature izuzetno niske, rezidbu treba odložiti zbog procesa zarastanja rana od makaza. U sezoni rasta za nekoliko dana počinje proces zarastanje rane. U jesen drvo prelazi u stanje mirovanja, pa je zaceljivanje rane usporeno. Pred biljkom je duga zima i postoji veliki rizik da rane budu ulazna mesta za štetočine i bolesti – kaže Danko Petrović.
Generalno, jabučaste vrste mogu da se orezuju od početka opadanja lišća, pa sve do početka vegetacije. Koštičavo je bolje orezivati na kraju zime. Orezivanje je najbolje obavljati po suvom danu, ako temperatura nije ispod minus 5 stepeni.
– Zimsko orezivanje se zove još i rezidba za rod i preduslov je dobre berbe. Ova mera je neophodna u voćnjacima, podjednako sa obradom, đubrenjem, zaštitom i navodnjavanjem – dodaje on.
Tekst i foto: Biljana Nenković
