Na obroncima Fruške gore, s pogledom na Dunav, na mestu gde su i pre Drugog svetskog rata bili vinogradi, nalaze se zasadi vinarije Sokolov zamak. Možda i ne bi bili, baš tu, na tom mestu, da ćerka vlasnika vinarije nije studirala u Italiji i da uzorak zemljišta nije došao do te vinske zemlje. Italijanski stručnjaci procenili su da je naš teroar idealan za šardone, muskato bjanko, muskato đala, muskato rosa, pino noar, kaberne sovinjon, merlo i arinarnoa, a pre svih njihovu sortu marselan. Pored marselana koji će, možda i prevazići italijanski, u Sokolovom zamku prave i aromatizovana vina o kojima su nam za „Dobro jutro“ govorili u vinariji.
Pravljenje aromatizovanih vina sa gliterima u ovoj vinariji je najsličnije pravljenju bermeta. U ovim vinima postoji desetak lekovitih trava koje su prethodno odležale u alkoholu, za razliku od bermeta u kom je više od 25 biljaka. Kada odleže, taj alkohol se dodaje vinu.
Grožđe iz Aleksandrovca ne daje isto vino
U Sokolovom zamku imaju nekoliko aromatizovanih vina. U belom vinu je osnova naša tamjanika, u rozeu muskato rosa, a u crvenom je marselan baza za aromatizovana vina. Poslednji korak je dodavanje aroma, pa se u roze dodaju vanila i malina, u belo nana i limun, a u crveno aroma višnje, čokolade i cimeta. Osim aroma, dodaju se i gliteri, bukvalno rečeno – šljokice za vino, da bi sve učinili na oko lepim, a da vam još lepše bude kada ih probate. Da bi se dobilo jedno takvo vino nije potrebno previše vremena, ali truda jeste.
Da bi dobili tinkturu koja mirisom vuče na bilje koje je odležalo u njoj proces traje 30 dana, a ide i do tri meseca da se sve to ukomponuje. U proizvodnji aromatizovanih vina koriste se vina iz sopstvene vinarije – tamjanika, crna tamjanika, marselan. Grožđe je sa sopstvenih plantaža, a vinarija Sokolov zamak ima 80 hektara pod vinogradom, sa više od 350 hiljada čokota.
Kada imate nešto iz sopstvenog vinograda to se vidi u kvalitetu. Ovdašnja sorta muskato đala je specifična i koriste je za tamjaniku koja je bila jedina tamjanika nagrađena prošle godine na Dekanteru. Kad to isto grožđe kupe u Aleksandrovcu, već će 50 posto ljudi koji piju tu Sokolovu tamjaniku primetiti razliku. A da ne pričamo o „potezu očajnika“, kada isto to grožđe uvezu iz Makedonije, vino od njega je potpuno drugačije, a pritom je sasvim legitimno.
Marselan bolji nego u matičnoj državi
Do svih ovih sorti i 350 hiljada čokota, nije bio lak put. Prve analize zemljišta bile su vlasniku čudne, zbog čega je odlučio da mišljenje potraži u Italiji.
Izdvaja se muskata đala kao tamjanika, muskato rosa kao crna tamjanika, marselan, onda nešto čega ima jako malo kod nas – arinarnoa i aleatiko. A kako su došli do svih tih sorti, u nekom trenutku je, pre sađenja prvih čokota, zemlja nošena na analizu. Tada su u Institutu rekli da mora za metar da se podigne elevacija zemljišta, da bi se učinilo pogodnim za zasad vinograda. Vlasniku je to bilo malo čudno, teroar je divan i tu su postojali vinogradi do Drugog svetskog rata, a onda nakon rata je sve povađeno, jer je pšenica imala prednost. Kako je njegova ćerka tada studirala u Italiji, odneo je zemljište tamošnjim stručnjacima. Kada su uradili analizu i pogledali satelitske snimke teroara, došli su u Srbiju i na njihov predlog su sađene sve te sorte, u tom trenutku gotovo nepoznate za Srbiju. Ipak, od svih sorti, po osobinama se izdvaja marselan.
U Sokolovom zamku veruju da će marselan, koji je jako otporna sorta, za desetak godina preovladati. Klima se toliko promenila da sada verovatno daje bolje rezultate kod nas nego u matičnoj državi.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
