Lukserbia” je umetničko zanatska radionica iz Bele Zemlje u opštini Čajetina. Osnovana je pre deset godina sa misijom da očuva duh i lepotu tradicionalnog duboreza i ručne izrade. Svaki predmet koji izađe iz radionice nosi priču o prirodi, rukotvorinama i jedinstvenom spoju tradicije i savremenog dizajna.
– Proizvodimo elemente enterijera od prirodnog punog drveta i to uglavnom od hrasta, oraha i trešnje, ali i od mekog drveta, u koje spadaju smrča i jela. Od tvrdog drveta se pravi nameštaj, a od mekog police, vrata i sitnije stvari. Akcenat je na stočićima i hoklicama koji postaju popularni u modernim enterijerima. Služe za sedenje, da se na njih stavi saksija sa cvećem, a mogu i da stoje pored kreveta, da se na njih odlažu stvari. Hoklice su najtraženije kod potrošača iz inostranstva. Na žalost, mnogo manje je interesovanje domaćih kupaca. Inače, najviše volim da pravim hoklice, a najzahtevnija su mi bila ogromna drvena vrata sa duborezima – priča za “Dobro jutro” Vladimir Mišević, vlasnik firme “Lukserbia”.
Unikatni predmeti i ekskluzivan nameštaj
Od našeg sagovornika saznajemo da već deset godina orah otkupljuje u zlatiborskom okrugu, hrast u Valjevu, Sirči i Guči, a trešnju, kako ističe, kod pouzdanih ljudi u okolini.
– Najdugovečnije drveće su hrast i jasen. Mogu da stoje i po sto godina, ako ih sačuvamo od uticaja sunca i vode. Naime, sunce i voda su najveći neprijatelji drveta. Inače, mi pravimo unikate i svaki može da se završi za 2 do 3 dana. Pri radu koristimo kombinovanu stolarsku mašinu, ručna dleta, burgije, šmirglu i lepak. Kada završimo komad, obavezno ga nauljimo lanenim uljem, tikovim ili suncokretovim. Kada se premaže drvena površina, ona odbija vodu i samim tim je na neki način zaštićena. Predmeti od oraha i hrasta mogu da traju od 150 do 200 godina – ističe Vladimir.
U radu se koriste isključivo prirodni materijali, sa posebnim naglaskom na drvo. Izrađuju se unikatni predmeti, pokloni i ekskluzivan nameštaj u malim serijama. Komadi ove firme su “svedočanstvo veštine, strpljenja i ljubavi prema zanatu”.
Ikonostas velika želja
– Ponosni smo na privezak “komplet lepinja” koji je već nadaleko poznat. Po porudžbini, pravimo i ormane i vrata. Ja osmišljavam sve šare na delovima drveta. Završio sam FON i inženjer sam organizacije, ali drvetom se bavim dvadesetak godina. Priznajem da mi je drvo najbolji prijatelj. Velika želja mi je da napravim ikonostas u nekom manastiru. Pošto sam i duborezac, voleo bih da uradim jedan poseban ikonostas – otkriva Mišević.
Dok smo razgovorali i posmatrali “umetnost u drvetu”, primetili smo maketu hotela “Zlatibor” u Užicu koja zaista izgleda impozantno.
– Odrastao sam pored ovog hotela i želeo sam da taj deo građevine napravim za uspomenu. Kažu mi da izgleda odlično, ali ga, na žalost, nisu otkupili. Tako je ova maketa još kod mene. Inače, ona košta 150 evra, a na primer dve hoklice sa stočićem do 250 evra. Trenutno radim na jednom specifičnom “coffee table” stočiću za dnevni boravak – ističe umetnik.
Vladimir nam na kraju razgovora otkriva da je ljubav prema drvetu nasledio od svog dede.
Puno naučio od dede
– Ja sam detinjstvo proveo u selu Vitanovcu, kod dede. To selo se nalazi između Kraljeva i Kragujevca. Uz njega sam na selu radio sve i svašta. On je bio čovek koji “šta vidi okom, rukom napravi”, tako da sam pored njega dosta naučio o ovom zanatu.
Tekst i foto: Dijana Maksimović
