Humus je neživa, organska materija nastala u procesu razlaganja biljnih i životinjskih ostataka dejstvom mikroorganizama. Humus je polimer (makromolekul) i čine ga 60 procenata ugljenika, 6 posto azota i manje količine sumpora i fosfora. Imajući u vidu njegov hemijski sastav, možemo reći da je humus skladište ugljenika u zemljištu.
Mineralizacijom, humus se raspada na komponente koje mogu da koriste mikroorganizmi i biljke kao izvor hrane. Humus u zemljištu deluje kao „lepak“, gradeći s česticama gline strukturne agregate. Zato su zemljišta sa većim procentom humusa rastresitija, vazdušastija, poroznija i lakša za obradu.
Bolje je podrivanje, nego duboko oranje
Humus ima odlične osobine zadržavanja vode, a prema nekim autorima samo jedan njegov procenat na površini od jednog hektara može zadržati čak 170.000 litara vode i time sprečiti njeno oticanje. U zemljištima bogatim humusom koren biljaka se brže i lakše razvija, mikrosvet buja i čini zemljište plodnijim.
Jedna od osobina humusa je visok kapacitet apsorpcije katjona i anjona, za razliku od minerala gline koji su negativno naelektrisani i na svojoj površini mogu zadržati samo pozitivno naelektrisane jone, odnosno katjone (joni kalcijuma, kalijuma, magnezijuma…). Negativno naelektrisane anjone, kao što su nitratni oblik azota ili anjoni sumpornih i bornih jedinjenja, od ispiranja iz zemljišta mogu sačuvati samo čestice humusa. Otuda i sve češći nedostatak bora i sumpora u obradivim zemljištima širom sveta. Kako je sumpor i gradivni element huminskih i fulvo kiselina, u slučaju njegovog nedostatka neće doći do formiranja stabilnog humusa već će se sveži ostaci organske materije potpuno razgraditi do amonijaka i ugljen dioksida koji će kao gas otići u atmosferu i tako direktno uticati na povećanje efekta staklene bašte.
Da bismo naučili kako da nešto sačuvamo, moramo znati kako se to isto gubi. Jedan od glavnih uzročnika ubrzane mineralizacije humusa je obrada zemljišta i nekontrolisano unošenje mineralnih hraniva. Čestom obradom i okretanjem slojeva zemljišta humus se izlaže oksidativnim procesima kojim se u isto vreme ubija ogroman broj mikrorganizama, u prvom redu mikorizne gljive koje su nam preko potrebne za formiranje stabilnog humusa. Rešenje za ovaj problem treba tražiti u redukovanoj obradi kao i u izboru načina obrade. Podrivanjem zemljišta gubi se značajno manje humusa, u odnosu na duboko oranje ili freziranje.
„Trik“ s glifosatom
Stalna i prekomerna upotreba fungicida i herbicida takođe negativno utiče na razvoj mikroflore, a naročito mikoriznih gljiva. Zato pri izboru preparata treba birati one koji čine manje štete po eko sistem, ili koristiti bio preparate. Naročitu pretnju po mikroorganizme predstavlja primena herbicida na bazi glifosata. Zemljišnom mikrosvetu je potrebno najmanje 6 meseci da se oporavi od samo jedne primene ovog preparata u punoj dozi. Zbog svoje efikasnosti, relativno niske cene i nepostojanja adekvatne zamene, ovaj herbicid će se, izvesno je, koristiti još neko vreme u poljoprivrednoj proizvodnji.
Postoji jedan „trik“ da se, uz smanjenu dozu glifosata, poveća njegova efikasnost, a to je snižavanje rN vrednosti rastvora na manje od 5,0. Nekada je dovoljno dodati malo sirćetne kiseline u radni rastvor, a još je bolje dodati manju količinu fulvo kiseline koja će, pored smanjenja rN vrednosti rastvora, umanjiti i štetno dejstvo glifosata na mikrosvet. Na ovaj način se sa dozom koja može biti i do 10 puta slabija od uobičajene može postići željeni efekat uz značajno smanjenje negativnih posledica njegove upotrebe.
Kod naših poljoprivrednih proizvođača uobičajeno je povremeno unošenje stajskog đubriva u zemljište kao načina poboljšanja plodnosti. Međutim, treba imati na umu da stajnjak nije humus, već materijal od koga u povoljnim uslovima i neometanim radom korisnih mikroorganizama može nastati humus.
Ukoliko se ne pridržavamo napred navedenih praksi, potrebnih za stvaranje i očuvanje humusa u zemljištu, skoro kompletna količina unete organske materije, bilo kao biljni ostaci ili kao stajnjak, biće u potpunosti mineralizovana, a oslobođeni ugljenik, umesto u humusu, otići će u atmosferu.
Njive sve lošije
U poslednjih stotinu godina, naglim razvojem čovečanstva i intenziviranjem poljoprivredne proizvodnje, sadržaj humusa u obradivim zemljištima širom sveta je naglo opao. Skorija istraživanja pokazuju da je s nekadašnjeg proseka od 5 procenata, njegov „udeo“ u zemljištu pao na zabrinjavajućih 1,5 posto. I zemljišta u centralnoj Srbiji nisu izuzetak. Sve je manje obradivih parcela koje se mogu pohvaliti da imaju i do tri procenta humusa, a to se smatra željenim minimumom kada se govori o uspešnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Kada se sve ovo zna, valja se zamisliti i tražiti rešenje kako da se sačuva i poveća sadržaj humusa u zemljištu.
Piše: Dipl. inž. Momir Nedić, PSS služba u Kruševcu
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
