U vreme kada se sve više ljudi okreće proizvodnji povrća u kućnim baštama, šargarepa ostaje jedna od najčešće gajenih kultura. O njenim zahtevima, rokovima setve i izazovima u proizvodnji govori magistar Anka Kačarević iz PSSS Beograd, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo.
Razumevanje rokova setve i uslova koji šargarepi pogoduju ključno je za dobar prinos. Kačarevićka objašnjava da u našim klimatskim uslovima postoji više tipova setve.
– Imamo ranu prolećnu setvu, kasnu prolećnu setvu i letnju ili kasnu jesenju setvu. U decembru se setva na otvorenom ne obavlja, osim ako neko to radi u zatvorenom prostoru, u plastenicima, gde su uslovi kontrolisaniji. Šargarepa dobro podnosi niske temperature, pa čim vremenski uslovi dozvole, možemo započeti prvi rok setve, već u februaru, kako bismo imali svežu šargarepu na početku vegetacije – kaže ona.
Govoreći o jesenjoj setvi, ističe da ona nosi određene rizike.
– Setva obavljena u jesen može dovesti do toga da neke sorte lako pređu proces jarovizacije, odnosno iz vegetativne pređu u generativnu fazu. Šargarepa je dvogodišnja biljka, u prvoj godini formira koren, u drugoj seme. Kod semenske proizvodnje taj proces se namerno ubrzava setvom krajem leta. Međutim, u baštenskoj proizvodnji to ne želimo. Ako posijemo kasno leti ili u jesen, a temperature u martu i aprilu budu visoke, što se poslednjih godina dešava, šargarepa može prerano da izbaci cvetonosno stablo – objašnjava Kačarević.
Zbog toga preporučuje sigurniju varijantu – ranu prolećnu setvu ili setvu kao drugog useva nakon skidanja, na primer, graška, uz obavezno obezbeđivanje dovoljne vlage.
Kada govori o zemljištu, naglašava da šargarepa najbolje uspeva na blago kiselim i neutralnim zemljištima.
– Idealno je pH od 5,5 do 7,5. Potrebno je rastresito zemljište sa dobrim vodno-vazdušnim režimom. Ako je zemljište teško i zbijeno, koren neće biti lepo razvijen. Najpovoljnija su zemljišta sa određenim procentom peska, dakle peskovita, u kojima se koren pravilno formira – ističe savetodavac.
Vlažnost zemljišta je jedan od najvažnijih faktora.
– Najbolji uslovi su kada je vlaga 50 do 60 odsto poljskog vodnog kapaciteta. Ako toga nema, nećemo dobiti željeni kvalitet, sočnu i pravilno razvijenu šargarepu. Kada počne intenzivno zadebljanje korena, ta vlažnost je ključna. Zalivanje može da se obavi sistemom kap po kap, kišnim krilima ili navodnjavanjem putem brazdi, zavisno od opreme. Ali preterivanje nije dobro, jer previše vlažno zemljište pogoduje bolestima – objašnjava Kačarević.
Poseban problem u gajenju šargarepe jeste mrkvina muva.
– To je stalni pratilac ako ne vodimo računa. Kada biljka ima dva do tri lista, počinje let muve, koja polaže jaja na list. Larve se spuštaju u koren i oštećenja se često vide tek kad počnemo da koristimo šargarepu. Zato je važan plodored. Šargarepa ne bi trebalo da dolazi na isto mesto tri do četiri godine – upozorava Anka.
Objašnjava i kakvi su uslovi nicanja, posebno kod jesenje setve.
– Za optimalno nicanje potrebne su temperature od 15 do 18 stepeni. Ako sejemo u oktobru ili novembru, a zemljište nije previše vlažno i nema mraza, setvu možemo obaviti. Produženo miholjsko leto, koje sve češće imamo, omogućava da čak i u novembru obavljamo setvu. Međutim, nicanje će biti sporije nego u proleće. Neće ni svaka semenka da nikne, jer zavisi od jačine mraza. Mlade biljke izdržavaju kratkotrajni mraz do –6°C. U kućnim uslovima zato sejemo gušće, pa i ako deo biljaka strada, ostaju zdrave za dalji razvoj – objašnjava Kačarević.
Biljke posejane kasne jeseni najčešće su spremne za upotrebu u aprilu i maju, ali ne smeju da ostanu predugo na parceli.
– Takve biljke su podložne prelasku u generativnu fazu, pa te površine treba koristiti za brzu, ranu potrošnju. To je način da što ranije imamo domaću šargarepu na trpezi – zaključuje magistar Anka Kačarević.
Dijana Maksimović
