Zavodljivog mirisa i nežnih krilatih cvetova slatki ili ukrasni grašak „preti“ da sledeće sezone osvoji bašte. Ova jednogodišnja biljka raste i do dva metra u visinu i pogodna je za uplitanje u rešetke i lukove. Potrebna joj je blaga potpora, pa je idealna i za sadnju pored ograda. Podseća pomalo na grašak za jelo, ali umesto u loncu, zamirisaće u dvorištima kombinacijom arome meda i pomorandže.
Slatki grašak je mirisna grahorica pod latinskim nazivom Lathyrus odoratus. Jednogodišnja je cvetnica, penjačica dostupna u beloj, roze, ljubičastoj i mastilo – ljubičastoj boji. Cvetovi veličine od 2 do 3 centimetra nižu se poput grozda uz dugačku dršku kojoj je potreban oslonac. Šareni cvetni grozdovi vole plodno, humusno zemljište i vlagu, ali ne preteranu. Za njih se biraju svetla i osunčana mesta u dvorištu – kaže inženjer pejzažne arhitekture Magdalena Nenković.
Seje se u kasnu zimu ili rano proleće
Redovnim uklanjanjem precvetalih delova, produžava se period i intenzitet cvetanja. Seje se u kasnu zimu ili rano proleće ako nema jakih mrazeva. Iako deluje nežno i krhko, neće mu smetati hladno vreme.
Rana setva je presudna za uspešno gajenje raskošnog ukrasnog graška. U našem klimatskom području sigurnije je krajem zime posejati u kontejnere u zaštićenom prostoru i kasnije ih presaditi u dvorište. Seme ove cvetnice treba prvo natopiti preko noći, kako bi omekšao spoljni omotač, a poželjno je i blago zarezati semenku nožićem. Seje se na oko centimetar dubine i sa dovoljnim razmakom zbog korena, koji je sklon da se zapliće. Tako će se ubuduće biljke lakše odvajati prilikom sadnje u dvorištu. Tek iznikla biljka posle dve nedelje razvija listove koji nalikuju jestivom grašku. Sadnice napolje mogu da se iznesu vrlo rano u proleće, čim zemlja bude suva za obradu, u špaliru, na razmak od 20 do 30 centimetara – dodaje Nenković.
Mirisni grašak će već u aprilu dati prve cvetove i ukrašavaće dvorišta do kasne jeseni. Čim dostigne potrebnu visinu, treba prve stabljike blago povezati sa osloncem, kako se ne bi iskrivile ili polomile. Kasnije će nicati novi mladari u obliku žbuna. Kao potpora mogu da se koriste žičane i drvene rešetke, ograde, pruće ili mreže. Neke sorte mogu da dostignu visinu i do 3,5 metara, pa treba voditi računa u proceni visine potpore.
Cela biljka otrovna
Seme i cela biljka ukrasnog graška je otrovna, te ga ne treba saditi blizu jestivnog graška i poželjno je napraviti zaštitu ako u porodici ima male dece.
Ukrasni grašak potiče sa Sicilije i Krita. Na evropskom kontinentu se gaji od 17. veka i pripada kasno viktorijanskom stilu uređenja vrtova. Viktorijanci su obožavali stil uređenja sa raznobojnim i mirisnim cvećem, te je slatki grašak bio redovno sejan. Škotski odgajivač Henri Ekford ukrštanjem je razvio brojne kultivare, pa i one koji se koriste kao rezano cveće. Mirisni grašak je sa juga Italije prvo otišao na britansko ostrvo, 1699. godine, kada je sicilijanski monah Frensis Kupani poslao seme jednom učitelju u Enfild. Jedna sorta sa dvobojnim ljubičasto – purpurnim cvetovima dobila je ime po tom monahu. Kupani sorta daje cvetove koji mirišu na pomorandžu, med i jasmin. Iz Velike Britanije ovo cveće je preneto u Severnu Ameriku – kaže Nenković.
Slatki grašak je najmirisniji ujutru, po rosi i tada ga treba brati, ako služi kao rezano cveće. Spada u grupu cveća kome prija rezanje cvetnica, jer će to podstaći dalji rast i cvetanje. Traje do prvih mrazeva. Danas postoje višegodišnje i patuljaste sorte ukrasnog graška, ali treba znati da neke sorte nisu toliko mirisne, kao izvorne. Sorta „Old spajs“ potiče sa Sicilije i cveta u nijansama bele, krem, roze, lavande i ljubičaste boje. „April u Parizu“ je novija sorta sa velikim kremasto-žutim i lila cvetovima koji će zacelo uskoro krasiti i naše vrtove.
Dobar glas…
Slatki grašak do pre nekoliko godina nije bio toliko prisutan u našim dvorištima. Ali, uređenje okućnica postaje obavezan trend i stalno se traga za novim i neobičnim biljkama i stilovima uređenja. Sasvim je sigurno da će se već sledećeg proleća proneti dobar glas o neobičnom grašku!
Piše: Biljana Nenković
