Šta ste do kraja novembra uradili uradili ste. Travnjake više ne dirajte. Jedino što je prestalo je da pokupite lišće i stavite neku vrstu prihrane.
- Potrebno je da se očisti lišće koje je palo sa drveća, da se stavi neka prihrana ili MPK đubrivo. Gust sloj lišća sprečava dotok vazduha i sunčeve svetlosti, što dovodi do žućenja busena i pojave plesni. Ako ima mahovine, travnjak se može proći vertikulacijom ili tankim grabuljama – trava bi trebalo da je već pokošena na visinu do 5 cm.
- Trava bi trebalo da je već pokošena, što znači da u ovom periodu nema kosidbe. Jedino ako ste baš zakasnili sad pokosite. Prekratka trava izlaže koren mrazu, a previsoka stvara uslove za truljenje i razvoj gljivičnih bolesti pod snegom – objasnio je Ivan iz rasadnika Iris uz napomenu da treba voditi računa i o tome koliko padavina će biti.
- Ukoliko je jesen suva, travnjak treba zaliti pre nego što temperature padnu ispod nule. Vlažno zemljište pomaže travi da lakše preživi zimu, a ako zima bude suva i topla potrebno je politi malo – rekao je Ivan i dodao da se dopuna travnjaka, ako primetite da je potrebna, vrši u proleće kad nema mrazeva.
- Dopuna travnjaka se radi u proleće, kad nema mrazeva, ili se podseje ili se goli deo menja busen travom – tako da sada sve miruje, a kad krene život dodaje se đubrivo.
- U proleće se koriste KAN, AN, YaraMila, ko može neka koristi i skuplja đubriva kao što je Osmokot koji traje osam meseci – zaključio je sagovornik Dobrog jutra.
Tekst: Zorica Dragojević
Šta treba izbegavati
Izbegavajte gaženje zaleđenog travnjaka. Kada se formira mraz ili sneg, gaženje po travi oštećuje biljku i lomi listove, pa ostavlja žute tragove do sredine proleća.
Zašto je priprema važna?
Travnjak koji ulazi u zimu nahranjen, prozračen i očišćen:
lakše prezimljava, nema žutila i plesni, brže kreće s rastom u martu, ostaje gušći i otporniji
