Briga o domaćim životinjama ne podrazumeva samo pravilnu ishranu i smeštaj, već i redovno održavanje delova tela koji nose najveće opterećenje. Kod krava, to su papci, koji omogućavaju stabilno kretanje i normalno funkcionisanje organizma. Njihovo zapuštanje može dovesti do bola, slabijeg kretanja i smanjene proizvodnje mleka, zbog čega je pravilna nega papaka neizostavan deo savremenog stočarstva.

Krave veliki deo vremena provode u kretanju ili stojeći, pa se rizik od bolesti papaka povećava, pogotovo jer je svaka noga kod krava opterećena velikom telesnom masom, a kako je papak najniži deo noge, jasno je kolika je težina na njemu.

– Papci stalno rastu, ali se kretanjem troše. Ovo je slučaj sa životinjama koje su veći deo sezone na ispaši. Papci rastu 5 do 7 mm mesečno, a kada njihova dužina dostigne oko 7 cm krave nisu u stanju da stoje, postaju nervozne, osećaju bol, položaj nogu postaje nepravilan, noge više ne mogu da izdrže težinu životinje. Međutim, u uslovima današnjeg intenzivnog stočarstva, bilans rasta i trošenja papaka je poremećen neizbalansiranom ishranom, nedovoljnim kretanjem životinja i nezadovoljavajućim higijenskim statusom objekata u kojima se životinje nalaze. Samo na rešetkastim podovima gde se drži tovna stoka obrezivanje papaka ređe je potrebno, jer je rast i trošenje papaka podjednak. Takođe, kod krava je izražena manja želja za parenjem, dok kod gravidnih životinja bolest zapuštenih papaka može da dovede do oštećenja ploda – priča za “Dobro jutro” Kosovka Jakšić, savetodavac stočarstva PSSS Kosovska Mitrovica.

Osnovne mere nege papaka su orezivanje i dezinfekcija. Takođe, dezinfekcijom se utiče na očvršćavanje papaka.

– Ova mera se izvodi lako i jednostavno, a nije ni skupa. Dezinfekcija se mora sprovoditi redovno barem jednom mesečno, najmanje tri dana za redom. Dužina “kade” za dezinfekciju mora biti najmanje tri metra. Za dezinfekciju se koriste: formalin (oko 3 odsto) ili bakar-sulfat (5 odsto). Sredstva treba koristiti naizmenično. Krave se navode da prođu kroz “kadu” bar 2-3 puta u vreme kada se vrši dezinfekcija.

Orezivanje papaka ima za cilj da kravama obezbedi stabilno stajanje po celoj površini papaka. Po pravilu vrši se dva puta godišnje. Prvo orezivanje se vrši na 3-4 nedelje pre puštanja na ispašu, a drugo je na kraju perioda ispaše. Tada je još važnije i zbog odstranjivanja raznih primesa u papcima. Orezivanje papaka treba obavljati izvan staja, pod nekom nadstrešnicom ako su vremenski uslovi pogodni. Rad oko orezivanja je tada pogodniji, a kontrola se obavlja kada se krave odmah puste i kreću. Orezivanje je moguće i u stajama kada su krave vezane. Tada treba obezbediti dovoljno svetla i nekako kravu “fiksirati”. Naravno, treba omogućiti da se ona noga koja se obrađuje, podigne na neku drvenu podlogu – naglašava Jakšićka. 

Orezivanje u principu može da obavi prosečno razvijena osoba, ali svakako sa prethodnom odgovarajućom obukom. Kod orezivanja papaka posebnu pažnju treba obratiti na takozvanu “belu liniju”. Ona služi kao granica: do nje je moguće skidanje viška papaka bez opasnosti da se zahvati “živi” deo.

– Kada krava ima povrede papaka, njeno kretanje postaje otežano, veći deo dana provodi ležeći, ustaje samo da jede, pije vodu, balega i nakon toga opet traži mesto gde će da legne, što dodatno pogoršava stanje papaka, jer su u tom slučaju duže u kontaktu sa vlažnom i zagađenom podlogom. Zbog toga se smanjuje unos hrane, što se vrlo brzo odražava na pad mlečnosti.

Problemi sa papcima najčešće nastaju kao posledica kombinacije nepovoljnih uslova na farmi.

– Klizavi i vlažni podovi, loša higijena ležišta, neredovno orezivanje papaka i neadekvatna ishrana sa nedostatkom minerala su glavni faktori koji dovode do pojave povreda papaka kod goveda. Iz tog razloga životinjama treba obezbediti udobnije ležište sa dosta čiste i suve prostirke. Stalna izloženost vlazi omekšava tvrdu rožinu papka, čineći je podložnijom povredama, habanju i prodiranju bakterija i prljavštine. Klizavi podovi otežavaju životinjama stabilno kretanje, što dovodi do čestih proklizavanja, padova i uvrtanja nogu.

Treba obratiti pažnju i na trajanje muže tokom zime. Ako se krava muze dva puta dnevno i ona provede duže od sat vremena u stajanju van boksa, to će imati efekat na vreme njenog ležanja – kaže Kosovka.

Važno je da su visine spoljašnjih i unutrašnjih papaka iste kako bi se težina ravnomerno rasporedila, a to se postiže redovnom korekcijom papaka. Nega papaka počinje već kod steonih junica.

– Bolesni papci dovode do reproduktivnih tegobe smanjuju životni vek krave. Zato je od vitalnog značaja raditi osnovne mere nege papaka, odnosno orezivanje i dezinfekciju. Možemo zaključiti da krave koje su pravilno hranjene i negovane mogu u potpunosti ispoljiti svoj genetski potencijal i proizvesti zdravstveno bezbedan proizvod – mleko – ističe Jakšićka.

Tekst: Dijana Maksimović