Čičoka, ponovo privlači pažnju poljoprivrednika, nutricionista i potrošača. Najbolji predusevi za čičoku, prema rečima Marije Janjić, savetodavca za ratarstvo u vranjskoj PSSS, su zrnene mahunarke, strna žita, krompir kao i smeše višegodišnjih trava i leguminoza. Čičoka nije dobar predusev u plodoredu iz razloga što iz krtola zaostalih u zemljištu niču biljke koje zakorovljavaju teren.
Otporna na niske temperature
Jedna od najvećih prednosti čičoke jeste njena otpornost. Dobro podnosi niske temperature, sušu i slabije uslove gajenja, što je čini pogodnom za umerenu klimu.
– Najbolje uspeva na rastresitim i dobro dreniranim zemljištima, ali se može gajiti i na slabijim parcelama gde druge kulture daju niske prinose – kaže Janjićeva.
Čičoka se sadi u proleće, tokom marta i aprila, kada se zemljište zagreje, a u blažim klimatskim uslovima može i na jesen. Za sadnju se koriste dobro razvijene krtole, zdrave, mase od 45 do 60 grama, i pre sadnje se naklijavaju – ističe Janjićeva i naglašava da međuredni razmak od 50 do 70 cm, a između biljaka u redu od 30 do 40 cm. Dubina sadnje je 10 do 15 cm.
Tokom vegetacije čičoka ne zahteva intenzivnu negu.
– Za đubrenje na srednje plodnom zemljištu preporučuje se 60 do 100 kg/ha azota, 40 do 70 kg/ha fosfora i 70 do 120 kg/ha kalijuma. Ove količine treba smanjiti kada se primenjuje stajnjak – savetuje Janjićeva dodajući da je ova biljka prirodno otporna na većinu bolesti i štetočina, pa se hemijska zaštita gotovo i ne primenjuje, što je čini posebno zanimljivom za organsku proizvodnju.
Tekst: Gordana Nastić
