Prihrana pšenice treba da počne da se obavlja u zadnjoj dekadi februara ili početkom marta tj. sa početkom vegetacije. Pre đubrenja ratari treba da urade analizu zemljišta N min metodom, kako bi se tačno odredila količina azota koja je potrebna, oblik azota kojim će se obaviti prihrana, kao i to da li treba dati celokupnu količinu ili podeliti na dva puta u fazi bokorenja i vlatanja. Primena azotnih đubriva preporučuje se od zadnje dekade februara zavisno od vremenskih uslova, u martu i aprilu kada je taj azot najpotrebniji.
Savetadavac za ratarstvo u vranjskoj PSSS, Nada Lazović Đoković, kaže da se primenjuju đubriva koja u sebi sadrže amonijačno nitratni oblik azota, koji biljkaodmah usvaja. Amonijačni oblik azota zahteva transformaciju od nekih pet do devet dana jer određenim hemijskim procesom prelazi u nitratni oblik tj. oblik pristupačan biljkama.
Kalcijum – amonijum – nitrat KAN sa 27 do 28 % azota je potrebno primenjivati pre kiše zato što je slabije rastvorljiv. Amonijum nitrat – AN đubrivo je vrlo rastvoriljivo azotno đubrivo sa oko 34% zota. Ako su usevi manje razvijeni ili gde su kisela zemljišta treba prihranu izvršiti isključivo brže delujući azotnim đubrivom tj. KAN-om.
-Količina čistoga azota u prvoj prihrani kreću se, najčešće, od 30 do 50 kg čistoga N-a /ha. Ukoliko potrebna količina azota za prihranu prelazi 60 kg/ha potrebno je prihrnanu uraditi u dva navrata, prva prihrana sa početkom vegetacije, a druga nakon dvadeset dana – ističe Lazović Đoković.
Neki poljoprivrednici prefriraju UREU, visoko koncentrovano azotno đubrivo sa 46% azota u amidnom obliku, koji ima najveći sadržaj azota tj najeftiniji azot, ali je njegova maksimalna dostupnost 50%. Poljoprivrednici ga najčešće primenjuju po snegu i mrazu na temperaturama oko nule. Razglaganjem granula UREA dolazi do stvaranja gasovitog amonijaka i gubitaka na našim zemljištima jer su slabo kisela.
-Takođe je potrebno dosta vremena da se amidni oblik azota transformirše do nitratnog N, koga biljka najbrže usvaja i traje od 15 do 30 dana, što zavisi od vremenskih uslova, tako da biljka može gladovati, iako je prihranjena. Posle prihranjivanja je poželjno da padne najmanje 10 l / m2 kiše – ističe Lazović Đoković.
Tekst i foto: Gordana Nastić
