Nenad Đorđević iz sela Krševica, kod Bujanovca, je ozbiljno počeo da razmišlja da se bavi ovčarstvom tek kada mu je jedan dobar prijatelj predložio da sa njim ide u Požarevac da kupe ovce rase virtembeg. Pošto je znao da je ova rasa ovaca vrhunska za uzgoj odlučio je da i on pazari deset komada. Tražio je da kupi sjagnjastu šilježad i za sve njih je izdvojio negde oko 1.800 evra. Međutim, kada ih je doterao kući ni jedna se nije ojagnjila jer nisu ni bile sjagnjaste.
– Mlade jaganjce sam dobio tek naredne godine kada su neke od njih dale i po par blizanaca – priča Nenad.
Za dve godine koliko ih drži na svom gazinstvu on je stado već duplirao. Ima nameru da narednih godina povećava njihov broj pa će otuda ove godine svu žensku jagnjad ostaviti za čuvanje, a mušku prodati kupcima koji po njih dolaze na kućnu adresu. Prošle godine svu jagnjad je prodao po ceni od pet evra za kilogram žive vage. Svi koji su došli da kupe i videli kako ih lepo drži u štali ni jednog trenutka nisu hteli da se sa njim cenjkaju oko cene.
Svoje stado ovaca Nenad redovno izvodi na pašu. Dok su na paši on se stalno trudi da ih drži na okupu u svojoj blizini zbog vukova koji u potrazi za hranom sa okolnih planina silaze u njihovo selo. Zbog toga u džepu stalno nosi kukuruz pa kada vidi da se pojedine odvajaju odmah krene da ih hrani kako bi ih ponovo okupio sve na jednom mestu.
– One vole da pasu. Posle paše imaju bolje mleko. Ne muzemo ih jer svo mleko ostavljamo jaganjcima da posisaju – kaže Nenad.
U svom oboru on drži jednog nerasta i dve svinje prasilje nastale ukrštanjem pijetrena i landrasa. Jednoj je drugo, a drugoj treće prašenje i znaju da oprase od deset do petnaest prasića. Nenad bi voleo da svaka da po dvanaest jer tada mogu da ih sve lepo othrane.
Za kraj ovog razgovora Nenad ističe da u ovom poslu ima mnogo da se radi da bi porodica mogla da živi. Ali ne žali se jer ima podršku i pomoć porodice za sve što radi.
Tekst i foto: Gordana Nastić
