Mart je mesec kada se zemlja polako budi, a zemljište počinje da miriše na novu sezonu. Dok jutra još znaju da budu hladna, sunce je sve jače, a upravo je to signal da je vreme za jednu od najvažnijih prolećnih kultura, sadnju krompira.

Krompir je veoma zahvalna biljka, ali traži dobar početak. Prava temperatura zemljišta, kvalitetno seme i pravilna priprema njive ili bašte presudni su za rani i bogat rod. Iskusni poljoprivrednici kažu da je mart idealan trenutak za rane sorte, jer će tako prvi mladi krompiri stići već početkom leta.

Sadnja krompira nije samo poljoprivredni posao, to je početak ciklusa koji traje mesecima i koji, uz malo truda, donosi pun podrum i siguran obrok.

Slama čuva toplotu

Danijela Rudolf, poljoprivrednik iz Vrčina objašnjava o sve češćoj sadnji krompira ispod slame.

– Slama drži toplotu poput plastenika, samo što je još bolja. Znači, na zemlji je bolja toplota i pre će da nikne.

Danijela objašnjava koja je vrsta krompira za ranu proizvodnju najbolja.

– Najbolji za ranu proizvodnju je beli krompir, naša stara vrsta klik i flaš, samo što se sada retko nađe. Mnogi imaju nedoumicu oko toga kako se krompir zapravo sadi i da li se koristi seme ili stari krompir. Većinom imate klasiran sitniji krompir, ali neko uzima i onaj koji kupujete na pijaci. To je zdrav krompir, nema nikakve veze ako su tek pokazale klice, to može da se skine i da se koristi.

Dodaje da krompir koji nije tretiran praškom može bez problema da proklija i da se koristi.

– Taj prašak sprečava klijanje krompira, ali nije problem ni kad proklija da se jede, ali i da se zasadi.

Često se, međutim, dešava da ljudi kupe roze ili beli krompir, a kad ga zagrebu, on je zelen.

– To se dešava kad je krompir izašao iz zemlje i dobio sunce. To se često vidi i kod mladog krompira.

Danas se veće količine više ne rade motikom, već frezom sa špartačem.

– Špartač pravi kanale, odnosno tunele. Kad se ti kanali naprave, mora da postoji razmak da bi freza mogla da se koristi. Razmak je od pola metra do šezdeset centimetra između tunela. A krompir se stavlja na razmak od 20 do 25 centimetara između svakog komada.

Takav način sadnje podseća na nekadašnje „ođake“, koje su pravili stari, kako bi moglo da se kopa i zagrće. Danas se koristi freza i traktor da bi se olakšao posao.

Pre sadnje obavezno pođubriti

Krompir se sadi u rastresito, plodno i blago kiselo zemljište (pH 5,3-6,0). Pre same sadnje stavlja se đubrivo.

– Neko stavlja stajsko, ali na stajsko mora da ide malo zemlje, pa tek onda krompir. Ne sme direktno u stajsko. Mi sada stavljamo takozvanu “tri petnaesticu”, pa krompir može direktno na to đubrivo. Posle se sa jedne i sa druge strane zemlja pokrije krompir i to je cela matematika – ističe ona.

Što se tiče zalivanja, objašnjava da krompir treba da ima razvijene klice od oko 20 centimetara pre sadnje, kako bi brže niknuo. Na pitanje da li mogu da se zasade stari krompiri koji su proklijali, Danijela odgovara:

– Može, ali je bolje da se prva reprodukcija kupi u poljoprivrednoj radnji. Sledeće godine možete ostaviti svoje seme. Ako kupite na pijaci, ne znate koja je reprodukcija i kakav će biti prinos. On zavisi od mnogo faktora. Ranije je moglo da se računa, ali danas sve zavisi, od toplote, od toga da li se navodnjava. Ako se ne navodnjava, nema isti prinos kao sa navodnjavanjem. Ko ima mogućnost da zaliva, to je velika prednost.

– Naši ljudi su navikli da na pijaci gledaju da nema klice, da je “ekstra”, a ne shvataju da je krompir bez klice često zaprašen praškom da ne bi klijao. Time ste, praktično, ubili ono što je prirodno u njemu – zaključuje Danijela.

Tekst i foto Dijana Maksimović