U prethodnom broju smo pisali kakva je uloga pojedinih elemenata, pre svega azota, bora i cinka, ali i hormona i brasinosteroida u procesu kretanja vegetacije i efikasnijeg oprašivanja i funkcionalne oplodnje voća. Rekli smo da primenu svakog elementa, hormona ili biostimulatora uopšte valja, usaglasiti sa stadijumom vegetacije i potrebama biljaka, prateći vremenske faktore od kojih zavisi svaka sledeća faza godišnjeg ciklusa rasta i razvoja voća. Posebno treba istaći činjenicu da su fenofaze godišnjeg ciklusa rasta i razvoja nepovratni procesi i da greške učinjene u bilo kojoj od njih dovode do, ako ne potpunog izostanka plodonošenja, onda svakako do umanjenja roda i kvaliteta proizvoda.
Promotori inicijacije pupoljaka, a to su bor i cink, koji ujedno aktiviraju i enzime, biljkama moraju biti dostupni u samom startu vegetacije. Auksinski preparati, koji veoma efikasno utiču na formiranje plodova, su neophodni u periodu nakon jasno vidljivog procesa uspešnog oprašivanja i oplodnje. Primena auksina u slučajevima izostanka oplodnje može imati negativno dejstvo na voće, a koje se najčešće ogleda u prekomernom vegetativnom rastu. Ranije pominjani brasinosteroidi, koji su veoma mobilni u biljnom tkivu, utiču na proces povećanja ćelija u tek nastalim plodovima, naročito ukoliko u tom periodu nastane period nestabilnog vremena. Zbog ove osobine, brojni programi istraživanja u svetu i kod nas ispituju uticaj brasinosteroida u prevenciji i umanjenje šteta usled uticaja poznih prolećnih mrazeva.
Upravljanje hranivima i vodom
Preciznom primenom preparata na bazi citokinaina se utiče na pravilno formiranje i metamorfozu vegetativnih u generativne pupoljke.
Kada su u pitanju aminokiseline, koje predstavljaju nosače jona i enzima kao i prekursore jedinjenja indikatora fiziološkog stresa, efekat njihove primene zavisi od vremena kada su upotrebljene i koncentracije primene. Ne treba ponavljati da šablonska primena, kao i ona izvršena samo zbog preporuke trgovaca i prodavaca pesticida, može imati višestruko negativno dejstvo na biljke. Reč je o uspostavljanju negativnog odnosa između rasta i rodnosti, poremećenom procesu diferencijacije rodnog elementa, a što sve ukupno utiče na smanjenje prinosa i ekonomike proizvodnje gajenog voća.
Upravo zbog toga treba znati da, od 12 etapa organogeneze nadzemnog sistema voćaka, uvek se u prve dve etape formiraju vegetativni organi, a u narednih 10 se, u zavisnosti od uslova, obrazuju i razvijaju generativni organi voćaka. Veoma bitno je znati i da se diferencijacija reporoduktivnih organa ne ostvaruje metamorfozom već začetih vegetativnih organa, nego daljim deljenjem i diferencijacijom novog tkiva koje se formira u vršnom delu pupoljka u srednjem delu vegetacije. Naravno, ukoliko za to postoje uslovi, jer između kasnog proleća i ranog leta, kada se kod najvećeg broja kontinentalnog voća najintenzivnije nalivaju plodovi, dolazi i do procesa formiranja rodnog potencijala za narednu godinu. To praktično znači da u periodu letnje ravnodnevnice dolazi do početka procesa diferencijacije rodnog potencijala, odnosno koliki procenat pupoljaka će zadržati vegetativnu funkciju, a koliko će biti rodnog elementa.
Tokom tog perioda potrebna je umešna tehnika primene azota, kalijuma, kalcijuma i efikasno upravljanje vodom, a sve u cilju održavanja postojećeg i pravilnog formiranja budućeg roda. Ukoliko tokom ove faze vegetacije dođe do grešaka, postoji opasnost od iscrpljenosti biljke zbog održanja trenutnog roda, što može dovesti do smanjenog obrazovanja rodnog potencijala, odnosno izostanka ili umanjenog prinosa u narednoj vegetaciji.
Da bi indukovali stvaranje rodnog elementa ne smemo se osloniti na rezerve već na upotrebu citokinina, aminokiselina, pravilno folijarno prihranjivanje i izbegavanje ili umanjenje negativnog efekta toplotnog stresa koji je načešće povezan sa manjim ili većim vodnim deficitom. Zbog činjenice da se visina prinosa kod voća određuje u sezoni koja mu prethodi, odnosno pre nego što se tekuća vegetacija završi, umešna primena citokinina u drugom delu vegetacije predstavlja ključni elemenat uspeha u proizvodnji. Već je rečeno da oni stimulišu deobu ćelija, utiču na indukciju i diferencijaciju rodnog potencijala, podstiču rast bočnih prirasta, i u krajnjem ishodu utiču i na veličinu ploda u toj vegetaciji. Ukoliko se ove materije primene u pogrešno vreme ili u neodgovarajućoj koncentraciji može doći do preteranog diferenciranja rodnog elementa za sledeću godinu, iscrpljivanja biljke i sitnijeg i manje kvalitetnog prinosa u narednoj vegetaciji. Zato se u periodu intenzivnog nalivanja plodova preporučuje upotreba citokinina sa aminokiselinama kratkog lanca, koje imaju ulogu nosača i koje poboljšavaju usvajanje primenjenih sredstava preko lista i njihovo brže premeštanje unutar tkiva biljke. To za posledicu ima ravnomerniji i bolji razvoj trenutnog roda, ali i bolju transformaciju vegetativnog u rodni element kod biljke. U tom periodu je neophodno obezbediti odgovarajuće količine kalijuma koji utiče na turgor u biljkama, olakšava transport usvojenih hranljivih materija do ploda i utiče na poboljšanje njegovog kvaliteta i transportabilnosti.
„Čitanje poruka“ koje nam biljke šalju
Više puta je rečeno da uspeh u voćarskoj proizvodnji zavisi od dobrog poznavanja pedologije, fiziologije i morfologije u sadejstvu sa klimatskim činiocima. Na to se nadovezuje poznavanje prirode i efekta proizvoda koji se želi upotrebiti. Zato kažemo da voćarstvo nije samo nauka, već umetnost prepoznavanja signala koje biljke šalju, trenutaka primene određenog sredstva i uspostavljanja ravnoteže potreba biljke i voćara sa okolinom.
Foto: Vecteezy
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
