Još jedan faktor dodatno pogoršava situaciju sa martovskom glađu, to je siromašna jesen. Ukoliko prethodna pčelarska sezona nije donela dovoljno polena i pčele nisu uspele da unesu dovoljne količine perge u ćelije saća, društvo ulazi u zimu sa skrivenim nedostatkom, koji se ne vidi odmah. Bez dovoljno proteina iz polena, zimske pčele, koje su se izlegle u kasnu jesen i čija je uloga da prežive zimu i othrane prvo prolećno leglo, slabe, imunitet im opada, a organizam im se brže troši. Zima, sa svojim mirom i mirovanjem, može delovati bezazleno, ali unutrašnja iscrpljenost pčela dovodi do toga da mart donese slom. Pčele koje su trebale da budu vitalne i spremne za prolećni razvoj, prerano umiru od starosti i nedostatka proteina, ostavljajući društvo bez dovoljno mladih pčela za negu novog legla.
Rešenja za sprečavanje martovske gladi postoje, ali zahtevaju pažnju, proaktivnost i blagovremenu reakciju pčelara. Pre svega, već u februaru, kada se temperature malo popnu, treba izvršiti prvu, brzu proveru prisustva hrane, ne samo količine, već i rasporeda zaliha u košnici. Pogače postavljene direktno iznad legla, na satonoše, olakšavaju pčelama pristup hrani bez potrebe da se pomeraju daleko od legla. Posebnu pažnju treba obratiti na razvoj legla. Ako je matica aktivna, ali spoljnih izvora polena nema, obavezno treba dodati pogaču sa polenom ili kvalitetnim polenovim zamenskim proizvodima. Takođe, preporuka je da se svako slabije društvo, koje se bori sa nedostatkom pčela, spoji sa jačim, vitalnijim društvom. Ovo povećava šanse za opstanak slabijeg društva i omogućava zajedničko preživljavanje i razvoj.
Mart nije mesec kada se samo čeka proleće. To je ključno vreme za očuvanje pčela i preživljavanje zajednica. Greške iz januara i februara, u vidu nedovoljnih zaliha ili loše pripreme, tada dolaze na naplatu. Zato je pažljiv i iskusan pčelar onaj koji rano uoči znake gladi i deluje na vreme, pre nego što bude prekasno. Glad u martu nije samo fizički nedostatak hrane – ona je signal o ukupnom stanju društva, o kvalitetu jesenjih priprema, o snazi zimskih pčela i njihovoj sposobnosti da preguraju najteži, ali i najvažniji deo godine. Ako je društvo preživelo mart u dobrom stanju, biće spremno za glavnu pašu i bagrem. Ako nije, ni najbogatije leto ga ne može povratiti. Zato je mart mesec budnosti i brige za svako pčelinje društvo.
Piše: prof. Dejan Kreculj
