Bela leptirasta vaš (Trialeurodes vaporariorum) je redovan stanovnik svake bašte. Ne bira domaćina, s podjednakim apetitom siše sokove iz paradajza, paprike, cveća… U proleće je obično problem u zatvorenom prostoru, posebno u plastenicima koji se greju, a kada vegetacija odmakne i temperatura poraste seli se na otvoreno gde nastavlja da tamani useve. Tu se može naći sve do jeseni. Tada se deo populacije vraća u zaštićeni prostor, dok drugi deo prezimljava u prirodi. Ipak, najveća je pošast za paradajz u zaštićenom prostoru gde često dolazi do prenamnožavanja što znači i velikih šteta.
U našoj zemlji, pri za nju povoljnim uslovima, može imati 8 do 10 generacija u toku godine koje se međusobno preklapaju. Tako se dešava da u nekim momentima na napadnutim biljkama ima svih razvojnih stadijuma bele leptiraste vaši.
Podloga za gljivu čađavicu i vektor biljnih virusa
Odrasli insekt je sitan leptirić, veličine do 2 mm, telo i krila su prekrivena belom voštanom prevlakom, dok se larve i jaja golim oko teško uočavaju. Štetu nanose odrasli insekti i larve tako što sišu sokove iz floemskih ćelija, izazivaju hlorozu i dovode do slabljenja biljke domaćina. Medna rosa, slatka lepljiva tečnost koju luče tokom ishrane, je idealna podloga za razvoj saprofitne gljive čađavice koja smanjuje fotosintezu biljaka, jer začepljava stome.
Indirektne štete bela leptirasta vaš nanosi kao vektor biljnih virusa. Upotreba insekticida i dalje je glavno „oružje“ u suzbijanju. Međutim, zbog učestalih tretmana insekticidima, već je razvila otpornost na one iz prve generacije (organofosfate, karbamate, piretroide), kao i na neonikotinoide i neke novije preparate. Tako je ovaj minijaturni leptirić postao veliki problem. Naterao je povrtare, ali i nauku, i struku da naprave čitavu strategiju suzbijanja, a ona se zasniva na integraciji različitih preventivnih, agrotehničkih bioloških i hemijskih mera.
Suzbijanje je veoma komplikovano i treba ga izvoditi cele godine. Počinje od preventivnih mera: higijena u plasteniku, postavljanje mreža na svim ulazima u zaštićen prostor, tretiranje dezinfekcionim sredstvima konstrukcije i stolova u plastenicima i staklenicima, dezinfekcija zemljišta, unošenje zdravog sadnog materijala, uništavanje korovskih i preostalih gajenih biljaka u zaštićenom prostoru tokom zime, jer na njima prezimljava ova štetočina. Relativno nova metoda je primena predatora bele leptiraste vaši.
Posle setve ili rasađivanja povrća treba stalno pratiti ovu štetočinu postavljanjem feromonskih klopki. Suština u praćenju je da se na vreme uoči, što pruža mogućnost da se pravovremeno deluje da ne dođe do preklapanja generacija i prenamnožavanja, jer je u tom slučaju zaštita veoma otežana.
Delovanjem insekticida samo se privremeno smanjuje brojnost štetočine. Sa hemijskim merama treba otpočeti kada se uoči jedan leptir na sto biljaka. Suzbijanje je otežano zbog istovremene pojave raznih razvojnih stadijuma, koji su različito osetljivi prema insekticidima. Telo larvi i lutaka je obavijeno voštanom navlakom koja ih štiti od delovanja insekticida.
Problem je i to što ova štetočina dostiže maksimum brojnosti u zaštićenom prostoru u vreme berbe. Preporuka je da se pre tretiranja plodovi oberu u tehnološkoj i biološkoj zrelosti, pa tek posle berbe oprskaju odabranim insekticidom uz obavezno poštovanje karence.
Kako je prepoznati i gde tražiti
Ove vaši su sitni insekti, dugi oko 1,5 do 2 mm, žućkaste su boje s krilima pokrivenim belim prahom. Uglavnom se nalaze s donje strane listova. Brzo se uznemire ako se biljka pomeri. Larve su bez krila spljoštene, ovalne. Jaja su sitna i izdužena, uglavnom položena na naličju i to na gornjim listovima na biljci jer traže mlado lišće. Prvi larveni stadijumi ostaju fiksirani na naličju lista. Ukoliko su uslovi povoljni jedna generacija završi svoj razvoj prosečno za 32 dana.
Ovi insekti, kako larve tako i odrasli, sišu sokove iz biljke zbog čega one usporeno rastu, kržljave su s žutim listovima i neuglednim plodovima. Biljke postaju slabe i osetljive na bolesti. Boraveći na listovima, vaši luče mednu rosu na kojoj se razvija gljiva čađavica koja smanjuje fotosintezu, kvalitet plodova i otežava berbu. Osim direktnog štetnog delovanja, ovi insekti prenose i mnoge biljne viruse.
Što se tiče kontrole bele leptiraste vaši, najvažnije je što pre početi s uništavanjem larvi. Ako se primete jaja na listovima oko kojih lete bele mušice, siguran je znak da se bela leptirasta vaš uselila u objekat i počela da pravi štetu, pa je suzbijanje neophodno i hitno.
Štetočina se suzbija u toku celog vegetacionog perioda, pa i cele godine, a da bi zaštita bila uspešna neophodno je kombinovati preventivne i hemijske mere. Prvo što se može učiniti je okačiti žute lepljive trake, tako da svojim donjim delom budu u nivou vrhova biljaka. Na taj način će se odrediti početna žarišta štetočine, ali i uloviti deo ovih insekata. Uništavanje korovskih biljaka je značajno u zatvorenom prostoru i oko njega. Sadnja rasada koji nema insekte na sebi je dobra preventivna metoda. Ukoliko se proizvodnja organizuje tako da u zaštićenom prostoru ne bude gajenog bilja tokom zimskih meseci, postoji mogućnost da se prostor otvori tokom tih dana na nekoliko sati. Ovako bi dobar deo populacije bele leptiraste vaši stradao usled smrzavanja. Hemijske mere borbe primeniti kada se nađu prvi primerci. Treba nastojati da se štetočina uništi odmah na početku pojave, jer kasnije suzbijanje je veoma teško, na biljkama su svi razvojni stadijumi koji su različito osetljivi na određene preparate.
Za suzbijanje bele leptiraste vaši koriste se insekticidi iz grupe piretroida, neonikotinoida i regulatora razvoja insekata. Međutim, njihova česta primena donosi opasnost da se kod štetočine razvije otpornost na ovu grupu insekticida. Regulatori razvoja insekata sprečavaju njihovo razviće (piljenje larvi) ili sprečavaju prelazak iz jednog u drugi razvojni stadijum i tako dovode do uginuća insekata. Ovi preparati su efikasni ako se primene pre polaganja jaja ili kratko posle.
Pored ovih preparata postoje i insekticidi koji remete i prekidaju procese u razvoju insekata (presvlačenje, poleganje jaja, stvaranje kolonija…) što za posledicu ima uginuće štetnih organizama. Aktivna meterija je spirotetramat. Neki od insekticida deluju tako što sprečavaju ishranu insekata što je od velikog značaja za prenos virusa sa insekta – vektora na gajenu biljku a.m. flupiradifuron.
Rezime svega ovoga je, da je za suzbijanje bele leptiraste vaši ili uspešnu kontrolu ove štetočine potrebno da se prvo iskoristi preventiva, zatim da se za suzbijanje ne koriste insekticidi iz iste grupe jedinjenja, već iz različitih, sa različitim mehanizmom delovanja i da se prilikom primene insekticida u vreme berbe prednost daje onim s kraćom karencom.
Početi uništavanjem korova
Ova štetočina, koju često zovu i štitasti moljac, prezimljava u stadijumu larve ili lutke na biljnim ostacima i korovu unutar ili oko plastenika i staklenika, a ponekad i na biljkama koje se gaje u zatvorenom prostoru tokom cele godine. Korov koji raste oko plastenika i staklenika je često mesto za prezimljavanje ove štetočine. Osnovna preventivna mera zaštite je uklanjanje biljnih ostataka i korova kako bi se smanjila mogućnost njenog prezimljavanja i sprečilo ponovno pojavljivanje u sledećoj sezoni.
Efikasna zaštita
Efikasna zaštita u zaštićenom prostoru se postiže s insekticidima kratke karence iz raznih grupa jedinjenja:
. piretroidi „fobos“ i „talstar“,
. neonikotenoidi „komfidor“ i „afinex“,
. blokatori ishrane kao što je „čess“ i
. nova grupa insekticida dimaidi čija aktivna materija je cijanotraniprol – ciazapir „exirel“.
Piše: Dipl. inž. Anđela Protić, PSS služba u Čačku
Foto: AdobeStock
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
