U prolećnim mesecima počinje intenzivnija sadnja cveća i ukrasnog bilja, pa je izbor odgovarajućeg supstrata jedan od ključnih faktora za uspešan rast biljaka. Nikola Stančić, vlasnik rasadnika „Kosmos“ (selo Vrelo kod Uba), objašnjava kako se substrati razlikuju, zašto je važna njihova granulacija, da li ih treba mešati sa zemljom i na koji način pravilno zalivati i prihranjivati biljke kako bi se obezbedili optimalni uslovi za razvoj.

On ističe da supstrat u proizvodnji biljaka ima veoma važnu ulogu jer pomaže da se reguliše količina vode koja je biljci dostupna. Kako Nikola kaže, pojedini dodaci u supstratu služe upravo za održavanje tog balansa.

– Perlit služi da prihvata ili otpušta višak ili manjak vode. Ako u supstratu ima viška vode, perlit će je upiti, a ako je ima premalo, izvući će je iz sebe i na taj način dati biljci potrebnu količinu vode da preživi – objašnjava Stančić.

Na pitanje kakav supstrat se koristi za biljke koje se danas najčešće sade poput cveća ili tuja, Nikola kaže da na tržištu postoji mnogo različitih proizvođača i vrsta supstrata, ali da je najvažnije obratiti pažnju na njihov sastav.

Sitnija ili krupnija struktura

– Ne bih ulazio u nazive firmi, ima ih mnogo. Bitno je da sastav supstrata bude odgovarajući. Jedna od važnih podela supstrata, odnosi se na veličinu saksije u kojoj se biljka gaji. Za male saksije ili čaše u kojima se proizvodi rasad, na primer do prečnika od devet centimetara, koristi se sitnija granulacija supstrata, čestice do oko sedam milimetara. To je važno jer se u tim malim posudama biljke tek razvijaju i potrebno je da korenski sistem može normalno da se formira, bez velikih vazdušnih prostora.

Za veće saksije preporučuje krupniju strukturu.

– Kada se biljke presađuju u veće saksije, preporučujem granulaciju od sedam do dvadeset milimetara. Krupnije čestice sprečavaju naglo sleganje supstrata i zadržavanje previše vode u saksiji, odnosno zabarivanje. Tako biljka ima dovoljno vazduha i može normalno da diše.

Stančić naglašava i da u svojoj proizvodnji ne meša supstrat sa običnom zemljom.

– Ja u svojoj proizvodnji ne mešam supstrat sa zemljom. Koristim samo supstrat jer je tako lakše kontrolisati razvoj biljke. Kada se meša sa zemljom, dolazi do stvaranja slojeva. Zemlja u saksijama nije poželjna jer slabije propušta vodu – kaže on.

Prema njegovim rečima, situacija je drugačija u prirodnom zemljištu u dvorištu ili bašti.

Kada ga zalivati

– Tamo je struktura zemljišta drugačija, postoje prirodni slojevi kroz koje voda lakše prolazi. U saksijama toga nema i zato mešanje sa zemljom može da poremeti vodno-vazdušni režim i propustljivost supstrata.

– Kada je reč o zalivanju, ne postoji univerzalno pravilo. To je individualno i zavisi od temperature i vremena. Ako je sunčano, biljke se zalivaju češće, ako je oblačno, ređe. Najbolje je proveriti vlažnost supstrata tako što se malo zagrebe površinski sloj i vidi da li ispod ima vlage – objašnjava Nikola.

On dodaje da je dobro u supstrat ubaciti i određene dodatke.

– Nije loše dodati malo perlita i zeolita jer te materije mogu da prihvate ili otpuste vodu kada je potrebno. Takođe, u manjim količinama može da se doda i NPK đubrivo kako bi biljka imala dovoljno hrane.

Vremenom biljke potroše hranljive materije iz supstrata.

– Supstrat se s vremenom iscrpi i biljka ostane bez hrane. Zato je potrebno povremeno dodavati vodotopivo đubrivo, posebno kada se biljka češće zaliva. Na primer, na nedeljnom nivou može da se doda vodotopivo đubrivo tri do desetice, jer biljka tada troši više vode, a samim tim i više hranljivih materija – otkrica Stančić.

Piše: Dijana Maksimović

Foto: Freepik