Da li ste nekada jeli supu, posebno onu nedeljnu, žutu s dugačkim rezancima čiji ukus nije obogatio peršun, bilo kao koren ili list? Verovatno niste. Čak i instant čorbe sadrže peršun kao sušeni dodatak. Neizbežan sastojak svakog kuvanog jela, peršun se kao hrana i začin koristi već više vekova. U kuvaru iz 17. veka koji je pronađen u Francuskoj, peršun se pominje kao glavni začin za gotovo sva kuvana jela i salate, a ističe se njegov zdravstveni i nutritivni značaj. Proizilazi da on nije samo aromatičan, dekorativan, začinski dodatak koji će poboljšati ukus jelu, već lekovita i hranljiva biljka koja je poznata i u prirodnoj medicini.
Njegov nutritivni sastav, obilje vitamina i minerala čine ga svakako posebnim. Listovi se mogu koristiti tokom cele godine, jer pored stabla, ploda i korena peršun ima vrlo bogatu lisnu masu koja je lekovita i hranljiva. Lišće se koristi presno u pripremanju salata i za dekoraciju hrane, od njega se mogu spravljati čajevi, melemi i eterično ulje, a čitava biljka daje značajan doprinos prirodnoj medicini, kozmetici i farmaciji.
Odoleva mrazu i može da prezimi u bašti
Peršun je dvogodišnja korenasta aromatična biljka koja se gaji na svim kontinentima, a u prirodi se sreće i kao divlja forma. U ishrani čoveka koristi se sve što peršun daje – list, plod, stabljika i koren. Koren je bele boje, bogat vitaminima i mineralima, vlaknima i eteričnim uljima. Vrlo lako uspeva pa se može gajiti u različitim prirodnim uslovima.
Postoje hibridi koji su tako prilagođeni da daju gustu, bujnu lisnu masu ali slabo razvijen koren. Ovakav peršun se naziva lišćar. Koristi se za proizvodnju suvog začina, ali i svež. Ima sposobnost da brzo i lako obnovi lisnu masu pa se posle košenja brzo regeneriše. Otporan je na niske temperature. Zimi ne smrzava pa nije potrebno da se vadi iz zemlje i unosi u trapove ili hladnjače, te je cele godine dostupan kao svež začin. Može se gajiti na otvorenom polju u bašti, ali uspeva i u saksijama i žardinjerama na balkonu samo je potrebno prilagoditi vrstu peršuna uslovima kojima raspolažemo. Na balkonima, u saksijama najbolje uspeva peršun lišćar.
Peršun u prvoj godini stvara vegetativne organe (koren i listove), a u drugoj, posle čuvanja preko zime, iz posađenog korena razvija se cvetno stablo. Koren gubi upotrebnu vrednost čim započne stvaranje generativnih organa. Dobro podnosi zimu, pa bez problema može da prezimi u lejama, ali mlade biljke stradaju na -9, a koren na -2 do -10 stepeni.
Zahteva blago kiselo zemljište, rN od 5,5 do 6,5. koje mora biti mrvičaste strukture. Posebno pogodna zemljišta su peskovita i aluvijalna, uz obavezno zalivanje. Organska đubriva nisu obavezna, a prijaju mu kompleksna mineralna s naglašenim kalijumom. Zemljište oko korena valja češće razrahljivati okopavanjem.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
