Pčelarstvo prema, njegovim rečima, ne može više da se radi kao pre pedeset godina. Sada imamo tople zime, proleća ranija i do mesec dana kao i duboke tople jeseni. Pedesetih i šezdesetih godina meda je bilo u izobilju. Nije bilo varoe, paše su medile, a noći koje su bile tople više nemamo od devedesete godine.
– Klima se promenila tako da danas u Evropi Norvežani najviše vrcaju meda o čemu su nekada mogli samo da sanjaju. Imaju pčelarsku sezonu dva meseca i vrcaju 80 kilograma meda po košnici – kaže rodoljub Živadinović ističući da i Nemačka ima bolje prinose meda sada nego nekada.
Sve to je uticalo da se vreme kod nas menja jako retko. Zato imamo duge sušne i kišne periode. To ne pogoduje medenju biljaka koje ne vole ni mnogo vode, ni mnogo suše. Zbog toga naši pčelari imaju sve manje meda i baš zato moraju mnogo da brinu o realizaciji i najmanjih sitnica u pčelarenju, a koje se odnose na maksimalno iskorišćavanje paše uz pomoć moderne tehnologije, SMS vage, čuvanje zdravlja pčela…
Tekst i foto: Gordana Nastić
