– Prema podacima vinogradarskog registra, u najvećem procentu u sortimentu naših vinograda zastupljen je grašac. On je, možemo reći, najvažnija sorta cele Srbije, jer ga ima na najvećim površinama. Slede svetski poznate sorte poput, merloa, kaberne sovinjona, šardonea, belog sovinjona, a onda na red dolaze sorte poput prokupca koji je zasađen na oko osam odsto površina, dok su ostale naše stare i stvorene sorte zastupljene u manjem procentu. Razumljivo je da se sade sorte koje su široko prihvaćene i imaju dobre karakteristike, ali danas kad se podižu novi vinogradi retko se dešava da neko od novih vinogradara ne uključi neku lokalnu sortu, pre svega pod tim se podrazumevaju novostvorene i stare autohtone sorte. Trend se u tom smislu promenio, sade se mnogo više lokalne sorte, nego što je to bio slučaj pre 20 ili 30 godina, ali i dalje primat zadržavaju svetski brendovi – naglašava Ivanišević.
Po njegovom mišljenju, uticaj Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu sa nekadašnjim Institutom za vinogradarstvo, koji je postao njegov deo, na srpsko vinogradarstvo je vrlo dubok i pozitivan.
– Na Institutu u Sremskim Karlovcima gotovo više od osam decenija jedan od ciljeva jeste unapređenje sortimenta. U Srbiji, a i u nekadašnjoj Jugoslaviji Sremski Karlovci su bili najznačajniji centar za stvaranje novih sorti, klonsku selekciju i odatle polazi uvođenje u proizvodnju novih sorti kao što je krajem sedamdesetih godina to bio slučaj sa župljankom. Ona je postala vrlo raširena, a stvorena je u Sremskim Karlovcima. Usledio je posle čitav niz sorti do onih koje danas gajimo i dobro poznajemo. U tom periodu, a i danas Institut u Karlovcima ima veliku ulogu u stvaranju novih sorti i njihovom uvođenju u sortiment. Ako pogledamo današnje vinogradarstvo i vinarstvo, stare sorte poput prokupca i grašca zauzimaju značajno mesto. U poslednje vreme rastu i zasadi morave, nastale poslednjih dvadesetak godina. Bitan deo onoga što je na Institutu nastalo, našlo je primenu u praksi – kaže on.
Stvaranje sorti i klonova
U Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima su stvorene 24 sorte vinove loze i izdvojeno je sedam klonova italijanskog rizlinga, šest seduše, četiri župljanke. Pored nastanka novih sorti, značajan je i rad na očuvanju i stvaranju sadnog materijala od starih sorti. Kada je reč o tome, po rečima Dragoslava Ivaniševića, ima još dosta prostora za delovanje. Otuda i očekivanje da će se i u budućnosti nastaviti određenim tempom taj rad koji će shodno rezultirati novim sortama i klonovima starih sorti.
Piše: Zorica Milosavljević
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
