Maslačak jedna je od najpoznatijih i najrasprostranjenijih prolećnih biljaka u našem podneblju. Već od kraja marta, a naročito tokom aprila, njegovi žuti cvetovi krase livade, puteve, pašnjake i neobrađene površine. Najavljuju buđenje prirode. Ova skromna, ali otporna i dragocena biljka je siguran znak da je proleće u punom zamahu.

Ova samonikla cvetnica izuzetno je važna karika u životnom ciklusu mnogih oprašivača, među kojima pčele zauzimaju posebno mesto. Često nepravedno smatran korovom, maslačak je zapravo riznica dobrobiti, kako za ekosistem, tako i za ljudsko zdravlje.

Insekticidi mogu da opustoše pčelinjake

Za pčelare, maslačak ima posebno značenje i gotovo je neprocenjiv. Njegovo cvetanje poklapa se sa kritičnim periodom kada se pčelinja društva intenzivno razvijaju, nakon što su uspešno prezimela duge zimske mesece. U tom periodu, pčele moraju ubrzano da izgrade novo saće, othrane hiljade larvi (leglo) i obezbede zalihe hrane za naredne dane i nadolazeću glavnu pašu. Maslačak im u tome pruža dvostruku pomoć, nudeći i nektar, i polen, osnovne gradivne i energetske izvore u ishrani pčela.

Nektar im obezbeđuje energiju (ugljene hidrate), dok je polen koji se sakuplja u jasno vidljivim žutim grudvicama na zadnjim nogama pčela, ključan izvor proteina, vitamina, minerala i masti, neophodnih za rast i razvoj mladih pčela i matice. Svaki iskusan pčelar zna da je društvo u dobroj kondiciji i da se zdravo razvija kada na poletaljci primećuje neprekidan let pčela sa jarko žutim polenskim grudvicama – to je gotovo uvek znak da intenzivno sakupljaju polen maslačka.

Upravo zato što je april mesec maslačkovog cvetanja i intenzivnog rada pčela, izuzetno je važno obratiti posebnu pažnju na primenu pesticida, kako u komercijalnim voćnjacima, tako i na manjim okućnicama i baštama. U ovom periodu ne cveta samo maslačak, već i razne vrste voća i druge medonosne biljke, a pčele su tada najaktivnije u potrazi za hranom. Prskanje biljaka insekticidima u vreme cvetanja, naročito tokom dana kada pčele masovno lete, može biti pogubno, ne samo za njih, već i za celokupan prinos poljoprivrednih kultura. Bez oprašivanja, neće biti ni ploda, što direktno utiče na ekonomsku isplativost i sigurnost hrane.

Pčele najčešće stradaju od sistemičnih insekticida, naročito iz grupe neonikotinoida, koji se apsorbuju u biljku i prenose se preko polena i nektara, trujući pčele iznutra, čak i nakon što je prskanje završeno. Zato je osnovno i nepokolebljivo pravilo: nikada ne tretirati voćke i druge biljke dok su u cvetu, već isključivo pre cvetanja ili, ako je neophodno tokom cvetanja, isključivo uveče kada pčele više ne lete. Pri tome je ključno koristiti isključivo sredstva koja su jasno označena kao bezbedna za pčele, sa minimalnim uticajem na njihovo zdravlje. Poštovanje ovih pravila je etička i ekonomska obaveza svakog poljoprivrednika i baštovana.

Zašto moramo očuvati maslačak

Za pčelare i ljubitelje prirode najvažnije je da što više maslačka ostane netaknuto u prirodi, kako bi pčele i drugi oprašivači imali obilan i zdrav izvor hrane u ključnom periodu godine. Pokošene livade i tretirane površine u aprilu znače manje hrane za pčele, a time i slabiji početak pčelarske sezone, što se direktno odražava na snagu društava i prinose meda. Stoga, ukoliko imate dvorište, voćnjak ili parče livade, razmislite o tome da maslačak ostavite da cveta bar do kraja aprila. Dozvoliti ovom “korovu” da razvije svoje zlatne cvetove možda je najvrednija i najjednostavnija stvar koju možete učiniti za pčele i celokupan biodiverzitet ovog proleća.

Kada u proleće izađete napolje i ugledate more žutih cvetova maslačka, setite se da su to prve prave, bogate trpeze za pčele – i ne samo za njih. Tada priroda ponovo diše punim plućima, a neprestano zujanje pčela među maslačkom potvrđuje da je život u zamahu i da se ciklus prirode nastavlja, zahvaljujući i ovom skromnom, ali moćnom cvetu.

Cvetovi se otvaraju na 12 stepeni celzijusa

Maslačak je, pored svoje nutritivne vrednosti, ujedno i pravi biljni „termometar” i indikator biološkog ritma prirode. Njegovi cvetovi počinju da se otvaraju kada jutarnje temperature pređu 12 stepeni Celzijusa, a potpuno su otvoreni i najprivlačniji pčelama na temperaturi od oko 15°C i više. Zanimljiva je i njegova dnevna rutina: cvetovi se otvaraju ujutro, prateći sunce, i zatvaraju se popodne ili predveče. Ova sinhronizacija sa sunčevim ciklusom pčelama daje dovoljno vremena da ga obilaze tokom celog dana, sakupljajući nektar i polen dok su resursi najdostupniji. Iako ne spada u najmedonosnije biljke po količini nektara koje izlučuje po cvetu, maslačak masovnim cvetanjem obezbeđuje značajnu količinu hrane. Naročito je cenjen po vrlo kvalitetnom polenu koji sadrži esencijalne aminokiseline, vitamine A, B, C i E, te minerale poput kalijuma, gvožđa i cinka. Ovaj hranljivi polen snažno stimuliše razvoj legla i doprinosi brzom jačanju pčelinjeg društva u rano proleće, pripremajući ga za predstojeće, obilnije paše.

Piše: prof. Dejan Kreculj