Savremena ishrana se u mnogo čemu razlikuje od ishrane naših predaka. Prednost imaju voće i povrće, zatim riba, i posnija bela mesa. Manje je crvenog mesa, posebno prerađevina, kao i onog dimljenog i sušenog. Neizostavne su i začinske biljke koje daju pikantan ukus i poseban „šmek“ svakom jelu. Ispitivanja su pokazala da većina začinskih biljaka, osim što poboljšava ukus jelima, ima i lekovita svojstva.
Pobornici fitoterapije, a to je upotreba lekovitih biljaka u lečenju mnogih bolesti, savetuju da se u svakoj bašti, vrtu, na balkonu gaji bar nekoliko začinskih i lekovitih biljaka. Preporučuju bosiljak, nanu, ruzmarin, origano, peršun i žalfiju, jer su svestrani, lako se gaje na sunčanoj (ili polusenovitoj) lokaciji, lekoviti su, a istovremeno obogaćuju jela svežim ukusom i mirisom. Neke od njih, poput ruzmarina i nane, istovremeno odbijaju štetočine. Pridružimo im i origano, majkinu dušicu, mirođiju, matičnjak, vlašac…
Nana, menta, metvica je veoma otporna višegodišnja biljka kojoj prijaju sunce i vlažna zemlja. Odlična je za čajeve, pića i salate. Širi se brzo, pa je bolje saditi je u posebnu saksiju koja se ukopa u zemlju te onemogućava preterano širenje. Karakteriše je prijatan miris mentola, a jedna je od najvažnijih lekovitih biljaka za proizvodnju eteričnog ulja, lekova i čajeva. Deluje osvežavajuće i umirujuće i ublažava smetnje pri disanju. Kao lek se upotrebljava list i stabljika s listovima i cvastima. Mentol, osnovni sastojak eteričnog ulja, ima jako baktericidno delovanje. Danas se gaje crna, bela i zelena nana.
Ima slabo razvijen koren s žilicama 3-4 cm ispod površine zemljišta. Na gornjem delu korena izbijaju bočne podzemne razgranate bele vreže, duge do 50 cm, prečnika 5 do 8 mm kojima se za čas raširi po bašti. U zavisnosti od uslova u kojima raste, stabljika može izrasti od 20 do 130 cm. Listovi su jajasti i izduženi u šiljasti vrh i na njima se nalaze žlezde s eteričnim uljem. Zahvaljujući njemu, cela biljka ima intenzivan miris i ugodan i osvežavajući ukus. Sadrži više od dvadeset sastojaka, a karakterističan miris i ukus potiče od mentola koji je najvredniji sastojak po kome se određuje kvalitet eteričnog ulja. Najviše ga ima u mladim listovima. Kod nas cveta u dva navrata, prvi put sredinom juna i cveta do početka jula, a drugi put krajem jula.
U našim krajevima prezime vreže jer im temperatura i do -20 stepeni, čak i bez snežnog pokrivača, ne šteti, a ispod snega podnose i veću zimu. Fotofilna je, pa se gaji na površinama okrenutim prema jugu i bez senke. Osetljiva je na kvalitet zemljišta, voli černozeme bogate humusom i močvarne crnice, ali s poboljšanom strukturom i dobrim vodno-vazdušnim režimom.
Za rast nane potrebna je umerena klima. Preporučuje se sadnja u jesen, jer se tako već u prvoj godini vegetacije osiguravaju dva košenja. Kako je nana višegodišnji usev i razvija vreže plitko uz površinu zemljišta, brzo prekrije površinu, pa nega mora biti specifična. Sastoji se u prihrani, borbi protiv korova, bolesti i štetočina i zalivanju. Nana se u ishrani koristi za osvežavanje daha, ublažavanje stomačnih problema (nadutost, grčevi, mučnina), pomoć kod prehlada (čaj, inhalacija) i glavobolja, poboljšanje varenja i kao aromatičan dodatak jelima, desertima i pićima. Trudnice, dojilje i osobe s problemima želudačne kiseline treba da je koriste oprezno.
Najčešći načini upotrebe su čaj koji se pije ili se koristi za inhaliranje, sveži ili suvi listovi koji se dodaju u salate, čorbe, jogurt, voćne salate, kao začin za meso (jagnjetina), u limunadu, vodu ili koktele. Eterično ulje (u malim količinama) može se dodati u vodu za ispiranje usta ili u toplu vodu za udisanje pare kod glavobolje. Deluje tako što opušta mišiće digestivnog trakta, ublažava sindrom iritabilnih creva, mentol razlaže sluz i pomaže kod začepljenog nosa.
