Nema ništa lepše od pogleda na cvetajuću voćku na terasi koja će uskoro iznedriti ukusne, domaće plodove. Nije nikakva nepoznanica da se u saksiji na balkonu ili terasi mogu negovati neke vrste voćaka. Koje, to mnogima nije poznato, a njihov broj se stalno povećava.
Mnoge domaćice na tarasama, u saksijama gaje maline, kupine, jagode i ribizle. To je ionako žbunje, nije preterano velika mudrost staviti ga u saksiju i uzgajati na isti način kao u voćnjaku ili vrtu. Međutim, voće koje se bere s drvenastih voćaka je već druga priča, jer je potrebno pronaći specijalnu selekciju čije će stablo ostati dovoljno malo da može da živi i rađa u saksiji.
Kod nas je do sada preovlađivalo mišljenje da je izbor takvih voćaka ograničen samo na citruse – pomorandžu, mandarinu, limun, fejou. Drvo bi naraslo do metar i po ili dva u visinu, a plodova normalne veličine bilo bi dosta. Naravno, ne baš onoliko kao kod stabala koja rastu i rađaju u voćnjaku, jer na patuljastom drvetu nema gde da stane toliki rod. Ovakve voćke se zimi moraju uneti u zatvoreni prostor, da ne bi smrzle.
Pocinkovane kante su prava mera
Sada je u bolje snabdevenim rasadnicima moguće nabaviti i patuljaste sadnice jabuke, breskve i šljive koje daju plodove normalne veličine, ne u toj količini da odlazak na pijacu postane izlišan, ali ipak neobično obilno s obzirom na veličinu same voćke.
Briga o ovom patuljastom drveću nije teška. Zimi čak može da se ostavi na terasi, samo im saksiju valja uviti u deblji sloj kartona, novina, asuru ili šašu, da se koren ne smrzne. Uputstvo za negu obično se dobija uz sadnicu.
Voćke se u saksije mogu posaditi u jesen i u rano proleće, pa ako želite ovakav pomalo neuobičajen i svakako veoma lep, a i ukusan ukras za terasu, pripremite se za sadnju. U obzir dolaze samo one saksije kojima je prečnik bar 30 centimetara i ako su barem toliko i duboke. Pocinkovane kante su idealne veličine, izgledaju iznenađujuće elegantno i koštaju prilično malo. Možete koristiti i stare bačve, saksije od terakote ili plastike. Obavezno izbušite drenažne rupe ako ih saksija nema.
Stabla ćete morati da pričvrstite za neku vrstu oslonca, da im vetar ne bi naškodio. Pravilo je da se saksija postavi na sunčano mesto da bi se brali sočni, slatki plodovi. Pošto je korenu prostor ograničen, takve voćke valja prihranjivati svake dve nedelje od cvetanja pa sve do sredine jeseni hranom bogatom kalijumom i obilno i često zalivati. Dobra je ideja je da se površina zemlje malčira da bi se zadržala vlaga.
