Čačak i okolina su odvajkada bili prepoznatljivi po voćkama. Tu je domovina domaćih selekcija šljive, kajsije, višnje, trešnje, a lavanda se nije gajila ni na okućnici. Ali, vremena se menjaju pa se od pre koju godinu dašak Provanse osetio u čačanskom selu Milićevci, na imanju Bojana Milenkovića.
Želeći da obnove zapušteno porodično imanje, sestra i brat, Ana Tomašević i Bojan Milenković rešili su da zasnuju zasad lavande. Dobro su proučili zahteve ove biljke, i kada su videli da se „uklapa“ u tamošnje uslove, iskrčili su pola hektara zapuštenog voćnjaka i posadili 2.500 sadnica engleske “augostofolija vera” lavande. Ekonomista po struci, Bojan nije želeo da ovu biljku gaji zbog prodaje cveta. Nastojao je da „osvoji“ viši stepen prerade. Iz te želje i upornog rada nastao je liker od lavande i vanile, a uskoro stižu i nova iznenađenja. Ipak, za proizvodnju likera treba dosta cvetova i zbog toga je valjalo savladati i sve tajne rezidbe.
Šta je to što rezidbu ove biljke čini posebnom?
– Lavanda se orezuje u dva navrata, u jesen i u proleće – priča Bojan. – U jesen se orezuje posle cvetanja, kada biljka završi vegetativni ciklus, dok se prolećna rezidba obavlja pre intenzivnog porasta.
Kako kaže naš domaćin, dvostruka rezidba ima za cilj očuvanje oblika biljke i podsticanje razvoja novih izdanaka. Jesenja pomaže biljci da lakše prezimi, dok prolećna stimuliše formiranje većeg broja cvetnih stabljika. Njegovo iskustvo je pokazalo da kombinacija ove dve rezidbe daje najbolje rezultate.
Osnovno pravilo koje se mora poštovati je da se makazama ne ošteti drvenasti deo biljke. Svaka godina je drugačija i svaka zahteva prilagođavanje. Podmlađivanje u dva navrata produžava životni vek zasada. Lavanda to nesebično vrati kvalitetom cveta.
– Osnovni princip rezidbe je da se biljka orezuje dovoljno nisko da se podstakne grananje, ali ne toliko da se ošteti – savetuje ovaj, sada već iskusni uzgajivač. – U gustom žbunu važno je izbaciti deo mase iz sredine kako bi biljka “disala”, a time se smanjuje rizik od bolesti. Posle rezidbe, biljci je potrebna blaga stimulacija odnosno prihrana.
Milenković koristi umerena, prirodna đubriva sa naglaskom na kalijumu. Pred cvetanje nije potrebna obilnija prihrana, ova biljka ne voli preterivanje, kod nje valja poštovati pravilo – manje je više. Pravilna nega posle rezidbe direktno utiče na broj i kvalitet cvetova. To je detalj koji pravi razliku između prosečnog i vrhunskog zasada. Bez obzira na vreme rezidbe, važno je da se poštuju neka osnovna pravila. Uklanjanje polomljenih i ukrštenih grana radi boljeg strujanja vazduha je prvi korak. Lavanda se orezuje u rano jutro, jer je biljka hidrirana, a rane se suše do večeri. Skida se trećina zelene mase, bez ulaska u staro drvo.
Šta kaže stručna literatura
Da bi lavanda ostala kompaktna, orezivanje je ključna rutina. U avgustu se grane skraćuju za trećinu i formira se loptast oblik. U proleće se radi podmlađivanje do živog pupoljka. Izbegava se rez u staro drvo bez listova, jer se ta greška teško ispravlja. Oštri, čisti alati sprečavaju oštećenja. Pravilna rezidba je ključ za izgled i dugotrajnost lavande. Orezivanje pomaže grmovima da se bolje granaju i da su otporniji na vetar, sneg i led. Redovnim podmlađivanjem sprečava se odrvenjavanje i čuva zdravlje biljke, što produžava njen život. Rezidba posle cvetanja usmerava sokove u mlade izdanke, to stimuliše rast i jača korenove tokom zime. Posle snega ili oluje, treba brzo ukloniti slomljene grane. Ako su korenov vrat i žile ogoljeni, zemlja se blago navlači preko njih.
Da bi lavanda ostala gusta i mirisna, važno je koristiti pravilnu tehniku i čist rez. Za mlade izdanke koriste se male makaze za orezivanje koje daju precizan, gladak rez. Za veće žbunove i niske živice prikladnije su makaze za živu ogradu. Sečiva treba redovno oštriti i dezinfikovati, jer se tako čuva čist rez, bez krzanja i zdravlje biljke. Velike makaze su bolje za deblje grane, a male za detalje oko pupoljaka.
Piše: Dipl. inž. Olga Bjelić, PSS služba u Čačku
