Prva asocijacija na maj su ruže. Kažu da majske ruže najjače mirišu, moje mišljenje je da predivno mirišu kad god nas obraduju sa cvetom bez obzira koji mesec bio. Ali majske ruže jesu posebne, bar u našoj kući. Svi ih željno iščekujemo zato što od njih pravimo sirup.

Na našem brdu imamo desetak ruža koje nas svake godine obraduju mnoštvom mirisnih cvetova. Nadmeću se koja je lepša i mirisnija. Obilazimo mi oko njih, gledamo i zagledamo i čekamo pravi trenutak da ih uberemo. Korpice u ruke i akcija kreće. Makazama odsecamo cvetove, pazeći da nas ne ubodu. Pravimo im neke nove frizure da mogu da ih ukrase sa novim cvetovima.

Punih korpica pravo na terasu da istresemo svako svoj plen. Upoređujemo, i svako od nas troje tvrdi da je njegova ruža najlepša i najmirisnija. A svaka je posebna, samim tim što je naša. Sledi nam posao koji podmladak najviše voli. Nas dvoje, tobož odraslih, se i ne trudimo baš mnogo da mu smetamo u skidanju latica. Jedna po jedna uskoro ih je celo brdo.

Za pravljenje čarobnog soka od ruže u našoj kući postoji posebna tegla nasleđena od moje mame za posebne prilike. Tegla od 4 litre taman je dovoljna da naše latice potopimo i hrabro krenemo u izazov zvani – sirup od ruže. E, to je već moja majstorija. Poređam latice na dno tegle, nalijem vodom, dodam limuntus i poklopim tanjirićem, a ostalo će odraditi Sunce.

Svaki dan obilazimo i zagledamo u teglu, gledamo i analiziramo da li je boja ružičastija, kako mu ide. I da dalje ne pišem o receptu jer svakom je svoj najbolji, pa tako i nama. Nakon svih priprema najlepši je trenutak kada napravite sveži sok od ruže, sednete u svoju zelenu oazu i prepustite se lepoti trenutka i proleća u punom zamahu.

Svi ostali poslovi koji nas čekaju mogu da zastanu, stići ćemo. Nova sezona, novi sok, nova uspomena i trenutak tišine i uživanja, dok zajedno ispijamo taj naš – najlepši sok od ruže.