Među povrtarskim plodovima krastavac je jedan od najčešće konzumiranih, jer mu je upotreba višestruka, a korist od njega velika. Obuhvata stotine vrsta i bezbroj sorti koje daju plodove najrazličitijih oblika, veličina, boja, ukusa i mirisa, konzumira se kao voće i povrće, od nekih se samo pravi turšija, a dokazano je da ima i lekovitu moć. Pripada porodici Cucurbitaceae, zajedno s dinjom, lubenicom i bundevom. Botanički on je voće, ali se u svim kuhinjama sveta najčešće konzumira kao povrće, a našao je primenu i u kozmetici i prirodnoj medicini.
Prvi zapisi o uzgoju krastavaca potiču iz Indije i Burme koja se smatra domovinom ovog povrća. Iz nje se proširio po čitavom svetu, a koliko je popularan svedoči i podatak da je dobio i svoj dan. Svetski dan krastavaca slavi se 14. juna, a tada mnogi ljubitelji ovih plodova organizuju razne manifestacije, kulinarske radionice i takmičenja kako bi istakli blagodeti njegovih plodova. Uobičajeno je takmičenje u pripremi koktela, poslastica i drugih delicija.
Traži vlagu i toplu, plodnu zemlju
Za rast na otvorenom, krastavcu je potrebna srednja dnevna temperatura veća od 15 stepeni koja je pogodna i za cvetanje. Od dana zametanja plodova do berbe treba da prođe od 30 do 40 dana. Brzina rasta pojedinih plodova zavisi od njihovog broja na biljci, a period plodonošenja traje 1,5 do 2,5 meseca. Za rast i razvoj treba dosta vlage kako u zemljištu tako i u vazduhu. Relativna vlažnost vazduha bi trebala biti 85 do 90 odsto što je teško postići u spoljnim uslovima. Posle nicanja ili rasađivanja, zalivanja useva krastavca su ređa i s manjim količinama vode, a kasnije, naročito u vreme plodonošenja i berbe, krastavac traži zalivanje svakih 4-5 dana, u zavisnosti od vrste zemljišta i načina gajenja.
Za ovo povrće najbolja su duboka, plodna i rastresita zemljišta bogata organskim materijama, neutralne ili slabo kisele reakcije (pH 5,5-6,5). Teška, hladna i jako kisela zemljišta mu ne prijaju. Krastavac je dobar predusev za paradajz, kupus i papriku. U pogodne preduseve za njega ubraja se kupus, celer, salata, grašak i kukuruz šećerac.
Obrada zemljišta počinje u jesen i to dubokim oranjem, a pred setvu ili sadnju po potrebi se kultivira. Za prosečno đubrenje krastavca pre sadnje potrebno je uneti 150 kg/ha azota, 160 kg/ha fosfora, 300 kg/ha kalijuma i 65 kg/ha kalcijuma. Moguća je i folijarna prihrana, ali to poskupljuje proizvodnju i treba biti oprezan da se ne spale list i cvet.
Kao glavni usev seje se krajem aprila, a kao postrni tokom juna. Na većim površinama seje se sejačicama a na manjim ručno u redove ili kućice. U redove se seje na 80 do 100 cm razmaka red od reda i u redu 20 do 30 cm biljka od biljke. Kornišoni se seju gušće. Ako se proizvodi rani krastavac, seje se u grejane plastenike ili tople leje i rasađuje u negrejane plastenike ili na otvoreno polje. Može da se koristi folija koja sprečava rast korova, stvaranje pokorice i ubrzava zagrevanje zemljišta. Istovremeno s polaganjem folije mogu se ispod nje postaviti i perforirane trake za navodnjavanje sistemom kap po kap.
Najsigurniji način proizvodnje, kojim se ostvaruju najveći prinosi, je gajenje na armaturi, ili kako naši baštovani kažu, vođenje na kanap. Zbog boljeg provetravanja biljaka na armaturi, manji su problemi s bolestima, plodovi su čisti, a berba lakša samo je na donjem delu stabljike potrebno redovno zakidati zaperke i stare listove. Uz redove je takođe poželjno postaviti trake za navodnjavanje. I u gajenju na armaturi može se postaviti polietilenska folija, a kad se biljke razviju, zemljište se može pokriti i slamom.
