Gljive iz roda Crepidotus su prvenstveno saprotrofne, što znači da se hrane razlaganjem mrtve organske materije. Često ih možemo videti kako rastu na trulećem drvetu, opalom lišću ili biljnim ostacima, u staništima kao što su šume i travnjaci. Poznato je i da neke vrste unutar ovog roda formiraju mikorizne asocijacije sa određenim drvećem, od obostrane koristi i gljivama, i biljci domaćinu.
Ime Crepidotus potiče od grčke reči crepis, što znači papuča ili sandala. Odnosi se na oblik šešira, koji podseća na đon papuče ili sandale.
Vredne za životnu sredinu
Crepidotusi obično imaju tanku, krhku kapicu sa glatkom ili blago dlakavom površinom. Boja šešira varira od bledo do tamno braon, a njegov oblik može varirati od konveksnog, do spljoštenog ili čak levkastog. Listići na donjoj strani kapice su gusti, često izgledaju kao režnjevi, a njihova boja varira od bele do ružičaste ili braonkaste. Plodno telo ovih gljiva je školjkastog izgleda i veoma podsećaju na bukovače. Zbog toga ih u narodu nazivaju lažne ili male bukovače.
Dok se mnoge vrste u okviru ovog roda smatraju nejestivim, zbog njihove žilave teksture ili gorkog ukusa, postoji nekoliko izuzetaka. Crepidotus mollis je jestiva vrsta koja je veoma cenjena u određenim kuhinjama, pogotovo u istočnjačkim.
Mogu se pronaći širom sveta. Obično se susreću u regionima sa umerenom klimom, ali neke vrste se takođe javljaju u tropskim i suptropskim oblastima. Različite vrste unutar roda su se prilagodile različitim uslovima životne sredine i zabeležene su u različitim ekosistemima.
Rod sadrži brojne vrste, a neke su poznate po svojoj sposobnosti da bioakumuliraju teške metale, što ih čini vrednim za studije životne sredine i u svrhu bioremedijacije tla od polutanata.
Koliko su često kod nas, kako ih prepoznati, koje sorte postoje i koje su od njih jestive možete pročitati ukoliko se pretplatite na e-izdanje časopisa Dobro jutro.
