U dvorištu osamdeset trogodišnjeg Blagoja Janjića iz sela Srpska kuća, kod Bujanovca, i danas rađa kruška blagun stara oko sto pedeset godina. I u dubokoj starosti krasi je raskošna krošnja koja se nastavlja na zdravo stablo visoko dvadesetak metara. Njegov prečnik iznosi blizu šezdeset santimetara i na njemu nema vidljivih tragova starenja. Iako je njegovo dvorište prepuno raznovrsnim voćem sva čeljad se rado odlučuje za ovu krušku kada sazri. Voli je i on sam i kad god se sladi njenim preslatkim plodovima duboko je zahvalan Bogu što mu je poslao strica da ga odgovori da ne poseče ovo drvo kada je bio naumio. Bio je posekao jednu debelu granu kada je on došao govoreći mi da to nikako ne činim baš zato što je to drvo uspomena na njegove pretke.
– Dolazio je posle toga da mu uberem kruške sa ovog drveta. To smo činili sa zemlje pomoću dugačkog štapa. I dok sam ih obarao sa stabla on ih je sakupljao sa zemlje – priča Blagoje.
Kruške sa ovog drveta bere u avgustu na isti način, ali se prosto utrkuju sa stršljenovima i pticama ko će pre do njenih sočnih i krupnih plodova koji umeju da teže i do pola kilograma.
– Ova kruška se ne prska i to je jedan od razloga zbog čega je toliko ukusna. Otporna je i na bolesti tako da je napravila zavidan životni vek – pojašnjava Blagoje.
On ističe da su članovi njegove porodice sekli njene plodve na parčiće i u posudama prekrivenim tankom tkaninom sušili na crepovima krova kuće tokom leta. Zimi su od njih pravili kompot i jeli ih kao poslasticu. Kasnije su pokušali na ovaj način da suše i jabuke, ali su odustali od toga zato što nisu bile tako ukusne kao kruške.
Naš sagovornik je u svom kraju poznat i kao veliki voćar i proizvođač sadnog materijala. Punih osamnaest godina proizvodio je i sadni materijal i svake proizvodne sezone isporučivao kupcima po deset hiljada kvalitetnih sadnica. Odličan je i kalemar tako da i danas gotovo ne postoji voće koje ne može da kalemi.
Tekst i foto: Gordana Nastić
