Kukuruz je okopavina (širokoredna kultura) zbog čega mu korovi mogu itekako naštetiti. Kritičan period zakorovljenosti se kreće od razvijena dva, četiri lista pa do 8 odnosno 10 listova. U tom ga razdoblju korovi lako nadvladavaju. Nakon razvijenih deset do dvanaest listova kukuruz zatvara redove, zasenjuje redove i korovi koji niknu u tom razdoblju ne nanose mu veliku štetu.
– Alternativno rešenje herbicidima je međuredna kultivacija dokle god postoji mogućnost ulaskamašina u polje, a da se pritom ne ošteti biljka. Uz nju se može obaviti i prihrana – ističe Lazović Đoković.
Prvo međuredno kultiviranje najblje je obaviti u fazi tri do četiri formirana lista kukuruza koje se zbog još uvek slaborazvijenog korena obavlja na dubini šest do osam centimetara. Druga se kultivacija obavlja kada biljka ima sedam do devet listova i bolje razvijen korenov sistem. A da ne bi došlo do njegovog oštećenja, dubina obrade treba biti nešto plića, četiri do šest centimetara.
Prihrana useva kukuruza
Kada je reč o azotnim đubrivima, uvek je mnogo bolje rasporediti ih na više obroka budući da se ovaj element brzo gubi u zemljištu. Prihranu ne bi trebalo obavljati rasipačima “odoka” jer tada đubrivo pada na biljku, može je oštetiti, posebno ako uđe u njeno srce pa nakon toga padne kiša. Takođe, tada se rasipa na mesta gde nije potrebno, umesto uz samu biljku gde će se najbolje iskoristiti.
Standard je da se prihranom biljci da sve što nije predsetveno u prvoj prihrani, bilo u obliku KAN-a ako se ide površinski, ili kombinacijom KAN / Urea /Uan ako se inkorporira u zemlju, da ne dođe do isparljivosti. Bolje je izbeći da granule padaju unutar stabla kukuruza, da ne “progori” konus rasta.
Druga prihrana najčešće se obavlja folijarno, sa najviše do četiri odsto rastvora uree, u zadnjem mogućem prohodu dodavati i mikro – elemente kao što su cink, selen, bakar.
