Mirisi tradicionalnih sireva, inovativni mlečni proizvodi i savremena naučna dostignuća spojili su se na 21. Balkan Cheese Festival u atrijumu Beo Shopping Centrau Beogradu, gde se ove godine predstavilo blizu 40 izlagača iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Pored autohtonih sireva i poznatih regionalnih specijaliteta, poseban akcenat stavljen je na funkcionalnu hranu, probiotičke proizvode i nove pristupe u proizvodnji mlečnih prerađevina.
– Ovog puta dali smo priliku onima koji imaju neku inovaciju u proizvodnji sireva ili mlečnih fermentisanih proizvoda. Imamo proizvođače dimljenog kačkavalja i dimljenog maslaca, što je veoma teško organizovati i proizvesti – objašnjava Srba Jovanović, osnivač izložbe Balkan Cheese Festival.
Posebnu pažnju privukao je i prvi izlagač iz naučno-istraživačkog sektora, grupacije koja je razvila probiotičke proizvode u tečnom stanju.
– Razvili su probiotike u jogurtu koji veoma povoljno deluju kod ljudi obolelih od dijabetesa, tako što smanjuju šećer u krvi i glikemiju. Hteli smo da stavimo akcenat na funkcionalnu hranu.
Srba podseća da sirevi, osim nutritivnih vrednosti poput kalcijuma, fosfora i vitamina važnih za rast i razvoj organizma, imaju i značajnu ulogu u očuvanju zdravlja.
– Sirevi sadrže mikrobiotske kulture koje doprinose očuvanju imuniteta. Bakterije u sirevima sprečavaju razvoj karijesa u usnoj duplji i želeli smo da podvučemo tu dodatnu vrednost sireva, a ne samo da su ukusni i hranljivi.
Najveće interesovanje posetilaca, prema njegovim rečima, vlada za pirotski kačkavalj.
– To je veoma poznat i kvalitetan sir sa dugom tradicijom, ali dodatni razlog za veliko interesovanje je što profesori praktične nastave Mlekarske škole iz Pirota na licu mesta pokazuju kako se taj kačkavalj proizvodi, pa ljudi mogu neposredno da vide čitav proces. Pažnju su privukli i sirevi iz Bosne i Hercegovine. To su sirevi sa područja koje ima dugu tradiciju proizvodnje, očuvanu prirodu i recepturu koja garantuje izvanredan kvalitet. Naravno, i sirovina, odnosno mleko, prvorazrednog je kvaliteta – kaže on.
Na festivalu su predstavljeni i nesvakidašnji proizvodi poput mocarele sa voćem.
– Veoma je teško spojiti namirnice biljnog i životinjskog porekla, a da proizvod ostane svež, dugotrajan i da ima kompleksnost ukusa. Naša izlagačica Ljiljana Janjić, iz mesta pored Divčibara, uspela je da razvije te sireve gotovo do savršenstva. Ona sa svojim sirevima sa voćem već učestvuje na međunarodnim izložbama i takmičenjima. Uzgaja i bobičasto voće, pa su jagode i maline koje vidimo u sirevima iz njene proizvodnje.
Kao i prethodnih godina, i ove se dodeljuju nagrade za najbolje sireve.
– Petočlana komisija profesora Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu analizira uzorke sireva na slepo, pod šifrom, i bira najbolje proizvode u tri kategorije: beli sirevi u salamuri, polutvrdi sirevi i specijalne vrste sireva – ističe Jovanović.
Na ovogodišnjem festivalu učestvuju i kompanije Invet Lab i Dio Solution, spin-out firme Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, koje predstavlja Nataša Golić.
– Imamo inovativne probiotičke napitke, odnosno precizne probiotike za specifične ciljne grupe, za ljude i za životinje. Izdvajam probiotički napitak namenjen osobama sa dijabetesom i insulinskom rezistencijom. U kliničkoj studiji na Medicinskom fakultetu pokazano je da snižava glukozu, tromesečni šećer, smanjuje dnevne oscilacije šećera i snižava krvni pritisak kod osoba sa dijabetesom tipa 2 – naglašava ona.
Razvili su i probiotički jogurt sa antioksidativnim i antiinflamatornim dejstvom.
– Podstiče autofagiju i praktično čisti organizam.
Pored proizvoda za ljude, razvijeni su i probiotici za kućne ljubimce, za crevne infekcije, preventivnu i terapijsku upotrebu, kao i preparati koji smanjuju upalne i autoimunske procese.
– Svi proizvodi su na bazi mleka ili surutke, potpuno prirodni. Radimo isključivo sa domaćim mlekom, bez antibiotika i pesticida – ističe Golićeva.
Govoreći o samoj proizvodnji, ona objašnjava da se koristi klasična mlekarska tehnologija.
– Ovo je tehnologija proizvodnje jogurta, dok je drugi proizvod mleko sa probiotičkim bakterijama koje ostaje u formi mleka, samo što su bakterije metabolički aktivne.
Na pitanje da li proizvode mogu da koriste i osobe alergične na penicilin, odgovara potvrdno.
– Apsolutno, zato što nema antibiotika. Mleko nabavljamo iz Agro kampusa Poljoprivrednog fakulteta, gde se svakodnevno testira. Inače, proizvodi se poručuju onlajn, a litar košta 1.200 dinara. Preporučujemo unos od 100 mililitara dnevno, tako da dnevna doza iznosi oko 120 dinara – kaže Golićeva.
Tekst i foto Dijana Maksimović
