Festival kafe i čaja „Ritual“, koji se održava po drugi put na Beogradskom sajmu, okupio je oko desetak izlagača. „Ritual“ se kao specijalizovani festival postepeno pozicionira kao mesto susreta proizvođača, distributera i stručnjaka, uz fokus na promociju inovacija i razmenu znanja u industriji kafe i čaja.
Veliko interesovanje izazvali su čajevi “ Schargo tea” iza koga stoji firma porodica Ilić.
Naš sagovornik Nemanja Ilić je objasnio da se njihova firma bavi proizvodnjom čajeva i da u ponudi imaju tri osnovne vrste pakovanja. Prva su rinfuz čajevi, krupno sečeni, koje smatraju najprirodnijim oblikom jer se, kako je naglasio, „vidi šta se kupuje, ima jačinu i nema dodataka“. Druga vrsta su filter kesice, u kojima se takođe koriste prirodne sirovine, ali se sastav ne vidi direktno. Treća, najnovija i najinovativnija forma, jesu čajevi u stiku, koje proizvode već pet godina i za koje ističu da su jedinstveni u jugoistočnoj Evropi.
Stikovi su oblikovani kao mali štapići sa perforacijom i imaju istu funkciju kao filter kesice, ali su praktičniji. Kako je objasnio, „ne treba vam kašičica“ i kada se štapić izvadi, on ne curi. U toj liniji imaju 11 vrsta stikova, dok u rinfuz programu nude oko 20 vrsta čajeva.
Kao najprodavaniji proizvod naveden je Ginger Lemon, koji se kupuje zbog jačanja imuniteta. Naglasio je da su biljni čajevi traženiji od voćnih, jer „oni koji piju čajeve se uglavnom opredeljuju za biljne, dok su voćni više za uživanje nego za konkretnu funkciju“. Pored toga, istaknuta je popularnost crnog čaja, što se povezuje i sa navikama potrošača iz Rusije i Turske koji žive ili borave u Srbiji.
U ponudi se nalaze i standardni domaći biljni čajevi poput kamilice, hibiskusa i nane, kao i specifičnije vrste kao što su kopriva, origano i drugi čajevi koji se ne koriste svakodnevno, već zbog određenih potreba. Firma takođe uvozi egzotične čajeve: rooibos iz Južne Afrike, mate i guarana iz Južne Amerike, zeleni čaj iz Kine i crni čaj iz Indije.
Nemanja je istakao da je ideja kompanije da sa svakog kontinenta ima proizvode koji su karakteristični za to podneblje. Domaće sirovine dolaze sa poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, dok se ostali sastojci uvoze iz regiona gde prirodno rastu. Kao zanimljivost navedeno je da im jedino nedostaje Severna Amerika kao izvor čajeva.
Veliko interesovanje je izazvao i Goran Makljenović, koji se bavi mentorstvom, konsaltingom i edukacijom u oblasti kafe. Specijalizovan je za celokupan proces, od sirovog zrna do šolje, odnosno pripremu i obradu kafe u ugostiteljstvu. U toj industriji je više od 25 godina, a poslednjih 15 godina posebno se bavi kafom. Pored toga, radi i na unapređenju ugostiteljskih objekata i pruža različite oblike supervizije i savetovanja.
On sebe opisuje kao jednog od pionira tzv. „specialty“ segmenta kafe, koji je u poslednjih 10–15 godina postao sve prisutniji u svetu i u Beogradu. Radi se o pristupu koji podrazumeva pažljivo biranje porekla kafe, specifičnih sorti, njihovog uzgoja, načina obrade i prženja u manjim serijama, uz visoke standarde pripreme u kafićima i pržionicama. Kako je objasnio, to predstavlja značajno unapređenje u odnosu na uobičajenu ugostiteljsku praksu.
Na pitanje koje su kafe najpopularnije, istakao je da na tržištu i dalje dominiraju komercijalni brendovi prisutni decenijama, ali paralelno sa njima raste i “ specialty segment”. Taj segment ne oslanja se toliko na brend, koliko na poreklo kafe, farmu, način uzgoja i proces obrade.
Tokom sajma, Goran je predstavio i degustaciju kafe, uključujući jednu specifičnu sortu iz Kolumbije, koja je opisana kao „egzotična i potpuno drugačija od onoga na šta su ljudi navikli“. Njegovo prisustvo na Sajmu nije bilo isključivo promotivno, već je obuhvatalo i edukaciju, mentorstvo i prikaz opreme za ugostiteljstvo, od aparata za kafu do pržionika i manjih uređaja za kućnu upotrebu.
Poseban deo razgovora bio je posvećen dostupnosti ovakvih kafa i opreme u Srbiji. Naglasio je da se specijalizovane kafe uglavnom mogu naći u kafeterijama koje imaju uslove za prženje kafe na licu mesta, dok su takvi sistemi još uvek retki u širem ugostiteljstvu.
Pomenuto je i ranije iskustvo prodaje kafe u prodavnicama, gde se kafa mlela na kasi neposredno pre kupovine. Danas je takva praksa gotovo nestala, ali je istakao da je imala smisla zbog svežine proizvoda. Razlika između sveže mlevene kafe i one koja stoji u pakovanju mesecima, ocenio je kao značajnu.
Preporuka upućena potrošačima jeste da prilikom kupovine obrate pažnju na datum mlevenja i pakovanja, jer kafa u samlevenom stanju brzo gubi kvalitet. Idealno bi bilo da ne bude starija od mesec do mesec i po dana. Kao alternativu, preporučuje objekte koji melju ili čak prže kafu neposredno pred kupovinu, čime se zadržavaju aroma i svežina proizvoda.
Tekst i foto: Dijana Maksimović
