Brokoli se seje u junu za berbu u oktobru i novembru, jer voli temperaturu od 14 do 19 stepeni, te je idealan za hladnije, jesenje vreme. Od setve do berbe potrebno je od 100 do 120 dana.
Jesenji brokoli je otporniji, a glavice kvalitetnije, jer se u toku vegetacije izbegavaju letnje vrućine.
Najpogodnije je gajiti ga iz rasada
– Da bi brokoli formirao cvet mora da prođe kroz razdoblje niskih temperatura, nižih od 10 stepeni. Ukoliko je jesen toplija, imaće sitniju cvast, a veću lisnu masu. Zbog toga se seje u junu, a rasađuje u julu, kako bi početkom jeseni temperatura pogodovala razvoju glavice – kaže Valentina Kovačević, savetodavac za povrtarstvo iz Kragujevca.
Ukoliko su temperature u jesen veće od 25 stepeni, cvasti će biti rastresitije, te ove kupusnjače neće biti konkurentne na tržištu. Ukoliko uz vrućine brokoli nema dovoljno vode, cvast će požuteti, što takođe nije poželjna roba za prodaju.
Brokoli je najpogodnije gajiti iz rasada. Presađuje se na stalno mesto kada biljka ima 4 do 5 razvijenih listova. Razmak između biljaka treba da je oko 40 centimetara, a između redova oko 70. Korov se uništava međurednom kultivacijom, a tako se stvara i povoljan vazdušno-vodni režim i razbija pokorica.
Obrada nakon svakog zalivanja
Prvu obradu treba obaviti svega pet dana nakon sadnje, a sledeće nakon svakog zalivanja, dok lisna masa ne zatvori redove. Ukoliko je reč o manjim zasadima, sadnice se mogu i zagrtati ručno.
Brokoli se bere u oktobru i novembru kada glavice dostignu optimalnu veličinu, pre otvaranja cveta. Obično se gleda da to bude prečnika od 10 do 20 centimetara. Težina glavice za branje može da varira od 200 do 600 grama, u zavisnosti od razvoja biljke.
Prvo se beru vršni, a dvadesetak dana kasnije i bočni, koji su po pravilu sitniji i obično se upotrebljavaju za preradu. Dobro gajen zasad brokolija može da potraje sve do ranog proleća. Prvi znak starenja su žuti cvetovi.
Međukultura s paradajzom
Brokoli najbolje uspeva posle celera, pasulja, luka, ranog krompira, salate ili spanaća. Preporuka je da se ne gaji na istoj površini za 3 do 4 godine. Ova biljka je pogodna i kao međukultura sa povrćem koje se penje na oslonac, poput paradajza ili pasulja.
Moguća i direktna setva, ali …
Brokoli može da se uzgaja direktnom setvom, ali je sigurniji način iz rasada, koji se proizvodi kao i druge kupusnjače. Za klijanje semena u zaštićenom prostoru treba obezbediti temperaturu od 20 do najviše 24 stepena. Nakon setve mlade biljke će biti spremne za presađivanje za 25 do 35 dana.
Najpouzdaniji znak je 4 do 5 razvijenih listova na stabljici rasada. Osim prolećne i jesenje setve, moguća je i ozima setva brokolija. Ona se obavlja od sredine jula do sredine avgusta. Seje se u bogato humusnu zemlju u plasteniku, u kome može da se kontroliše provetravanje.
Sorte
Sorte bokolija se prema vremenu zrenja dele na rane, srednje i kasne. Za letnju i jesenju sadnju preporučuje se hibrid besti F1 i stara sorta kalabreze koja potiče još iz 19. veka. Uglavnom ga gaje hobisti i organski proizvođači zbog otpornosti.
Grin medžik je sorta koja dobro podnosi visoke temperature. Period vegetacije je kratak, oko 65 dana. Težina glavica je oko 500 grama i ujednačene su veličine. Glavice su atraktivne tamno – zelene boje i kompaktne, što mu daje višu tržišnu vrednost.
Leonidas F1 ima vegetaciju od 80 dana i krupne glavice koje mogu težiti i 800 grama. Uspeva u hladnijim i vlažnijim regionima.
Piše: Biljana Nenković
