Petrovske poklade se obeležavaju poslednjeg dana pred početak Petrovskog posta i poslednji je dan kada se pred Petrovdan jede meso, a pravoslavni vernici se ponovo pripremaju za post.
Petrovski ili Petrovdanski post spada u „blaže“ postove zato što je nekim danima dozvoljeno konzumiranje ribe. Uvek traje do Petrovdana. To znači da će ove godine trajati 34 dana.
Običaji i verovanja
Na današnji dan širom Srbije pripremaju se mrsne gozbe, a po nekim selima idu pokladni svatovi, dok se u drugim pale lile, buktinje od osušene brezove ili trešnjine kore.
Obično ih pale mladići i dečaci, obilazeći oko kuća, torova, izvora po tri puta, govoreći: Lila „gori žito rodi“, ili „Veselo nam lile gore, da nam krave dobro vode“. Domaćini kod kojih lilari dođu daju im belog mrsa i nešto drugo od hrane.
Naime, veruje se da će ona kuća koja nagradi lilare čitave godine biti berićetna.
Za to vreme devojke skupljaju slamu na gomilu i zapale je na seoskoj utrini, gde potom dođu i lilari i ostala omladina i započnu razna takmičenja i igre oko vatre, uz hranu koju su lilari sakupili u selu.
Prema narodnom verovanju, danas bi valjalo da se svi obavezno dobro najedu kako bi se pripremili za predstojeći veliki post. U nekim krajevima veruje se da oni koji se ogreše o ovo pravilo i kojim slučajem ne pojedu nešto masno i slasno mogu imati nesrećnu godinu.
Drugo verovanje koje vuče korene od davnina, posebno u istočnoj Srbiji, kaže da se danas nikako ne valja češljati, jer sva kosa može otpasti s glave.
