Buhač ili buvač je jedan od najsnažnijih prirodnih insekticida. Ova višegodišnja biljka je kod nas samonikla, ali može namenski da se seje i gaji. Sadrži materiju piretrin koja je efikasna protiv štetnih insekata u poljoprivrednoj proizvodnji, uključujući i buhač koji napada kupusnjače. Ujedno odbija krpelje, muve i komarce.

– Piretrin je aktivna materija, koja se nalazi u žutom delu cveta. Ovim insekticidom se prskaju usevi zbog zaštite od mrava, lisnih vaši i grinja, a pritom nije štetan za okolinu. Deluje kontaktno, što znači da je efikasan u direktnom dodiru sa insektima i utiče na njihov nervni sistem – kaže Verko Kačarević, inženjer poljoprivrede i zaštitar bilja.

Primenjuje se kao sprej, ekstrakt ili emulzija, a pogodan je i zato što svaki proizvođač može sam da napravi ovaj prirodni insekticid.

– Cvetovi se beru kada su potpuno otvoreni i kad spadne rosa. Najjednostavnije je da se stave u blender i da se sitne sa vodom dok se ne dobije glatka smesa. Ona mora da se cedi kroz gustu gazu, kako se ne bi zapušila prskalica. U dovoljno razređenu tečnost može da se doda neki od ekoloških sapuna, da bi se insekticid bolje zalepio za biljku i za štetočine. Bioinsekticid od buvača je dobar, ali nije praktičan za velike, komercijalne zasade, jer bi to iziskivalo mnogo vremena – dodaje Kačarević.

Preparat se prska direktno na biljku koju su napale štetočine, a najbolje vreme je rano ujutru ili kasno uveče, kako se piretrin ne bi razgradio na suncu. Prskanje treba ponoviti posle nekoliko dana i obavezno posle kiše koja ga ispira.

Insekticid od buhača (Tanacetum cinerariifolium) koji se priprema u kućnim uslovima, ima ograničen rok trajanja i treba ga iskoristiti najviše za dan do dva, jer je piretrin izuzetno isparljiv. Za to vreme se čuva na tamnom i hladnom mestu. Pogodnost je što cvetovi buhača mogu da se osuše, te preparat može da se priprema po potrebi pre samog prskanja.

Preparat od buvača ima prednost nad ostalim insekticidima, jer nije otrovan za čoveka, toplokrvne životinje i biljke. Iako je relativno niska toksičnost za ljude, preporučuje se upotreba rukavica i maske prilikom prskanja.

Na životinje hladne krvi deluje veoma brzo i efikasno. Ne izaziva otpornost insekata. Aktivna materija deluje na centralni nervni sistem za manje od jednog minuta. U prvih 30 sekundi insekt postaje izrazito hiperaktivan, a potom ugine. Osim za zaštitu bilja, koristi se i protiv buva i drugih parazita za zaštitu ljudi i domaćih životinja.

– Danas su hemijski tretmani biljaka sve manje poželjni i sve više izloženi kritici. Netretirana hrana dobija na vrednosti i zbog toga je idealno imati buvač pri ruci. Ova biljka je pogodna za male proizvođače koji gaje organsku hranu i koji su u prilici da preparat pripreme neposredno pre prskanja. Prirodne insekticide vole i pčelari, jer tako dragocene pčele čuvamo od pomora. Ko nema samonikli buvač, može ga zasejati – savetuje Lidija Jovanović iz Malog Izvora kod Zaječara, koja primenjuje biobaštovanstvo.

Ova biljka uspeva u toplijim područjima i na osunčanim pozicijima. Zbog dubokog korenovog sistema dobro iskorišćava vlagu i podnosi sušne periode. Ne smetaju mu niske temperature. Semenke se mogu kupiti u radnjama ili kod pasioniranih skupljača semena. Potrebno je 20 dana da proklija, a rasad se rasađuje u lejama u razmaku od oko 30 centimetara. Prve godine buvač slabo cveta, ali svake naredne se sve više grana i širi se prosipanjem semena, te jednom zasnovan zasad može da traje godinama i decenijama.

Bere se ručno i ukoliko se koristi za pravljenje insekticida onda se bere na početku cvetanja, a to je kraj maja. Inače, biljka cveta do kraja jula. Cvetovi se koriste sveži ili se suše u zaseni ili na jakoj promaji za kasniju upotrebu. Osušeni mogu da se samelju u fini prah, kojim se posipaju biljke.

Naše gore list osvojio svet

Buvač je aromatična, višegodišnja biljka, koja pripada porodici hrizantema. Nekada je bila endemska vrsta na prostoru bivše Jugoslavije i delovima Albanije gde se i danas nalazi kao samonikla. Međutim, zbog korisnog piretrina, preneta je i na druge kontitente. U pojedinim zemljama se gaji, kao i svaki drugi usev, zbog zarade. Sredinom prošlog veka Kenija je bila jedan od najvećih odgajivača buhača, koja je biljkom, odnosno piretrinom, snabdevala oko 70 odsto svetskog tržišta.

Tekst i foto: Biljana Nenković