Najrasprostranjenija vrsta cveća na Planeti je hibiskus iz familije slezova – Malvaceae, koji ima preko 200 varijeteta. Mnogi od nas ga imaju u dvorištima, a da to i ne znaju. Ova biljka ima zanimljivu istoriju i bogatu simboliku. Prepoznaje se pod imenim kineski slez ili japanska ruža, a kod nas je poznatiji kao – sirijska ruža.
Hibiskus se u Srbiji najčešće sadi pored ograde. Najzastupljeniji su dvorišni grmovi, načičkani stotinama cvetova. Bogato cvetanje prati isto tako bogata istorija.
Ograda koja živi 50 godina
Carpe diem među cvećem
Hibiskus se naziva i „cvetom jednog sata“, te je pandan latinske poslovice Carpe diem koja u prevodu znači – uhvati dan. Veruje se da vam, kada vam neko pokloni hibiskus, time poručuje da iskoristite priliku, odnosno da uživate u svakom trenutku života. Istina je da cvet hibiskusa traje samo jedan dan, ali uvele već sutradan zamenjuju drugi. I tako sve do pozne jeseni.
Hibiskus vodi poreklo sa prostora današnje Indije i Kine. U Evropu je stigao 1731. godine sa biolozima – istraživačima iz Azije, koji su ga doneli na Stari kontinent. U tropskim i suptropskim krajevima raste u divljini, dok se na evropskom tlu neguje kao ukrasna biljka. Vlasnici ove izuzetno dekorativne biljke znaju da njen cvet traje samo jedan dan.
Kod nas je najčešće gajena vrsta Hibiscus syriacus ili sirijska ruža. Reč je o baštenskom listopadnom žbunu, koji raste i do 5 metara visine i cveta od juna pa do prvih hladnih dana, zbog čega je veoma zahvalan i cenjen za uređenje bašta. Kod nas je ova biljka u dvorištima prepoznatljiva po ljubičastoj boji cveta, ali postoje i svetloroze i beli varijeteti. Pčelama daje dosta cvetnog praha i nešto meda.
