Uporedo sa porastom prolećnih temperatura, u prirodi se uočava masovno izletanje raznovrsnih insekata koji nanose velike štete povrću, voću i drugim poljoprivrednim proizvodima, i ukrasnom bilju. Njihovo suzbijanje zahteva dobro poznavanje životnog ciklusa insekata, praćenje i doslednu primenu hemijskih preparata za uništavanje, pre nego što obore tržišnu vrednost plodova.
Priroda je učinila mnogo toga da održi ravnotežu. Insekti imaju svoje predatore, poput većih insekata, ptica i gmizavaca, koji se njima hrane radi sopstvenog opstanka i održavanja potomstva. Dakako, insekti imaju gotovo neverovatan repertoar odbrambenih mehanizama, često menjajući oblik, boju i pokretljivost.
Ženke odlični letači
Brojne vrste stenica neprijatnog mirisa, u narodu poznate kao smrdibube ili smrdljivi martin, poreklom su iz toplijih krajeva, a u našu sredinu su dospele zbog učestalih trgovačkih aktivnosti i sve blažih zima, nakon klimatskih promena. Još od ranije ljudi su se sretali sa braon mramorastom stenicom (Halys Halyomorpha), poreklom iz Kine, Japana, Koreje i afričkih država, koja prezimljava u stanovima, šupama, pod korom drveća i na drugim mestima. Danas je njenih srodnica sve više.
Sem neprijatnog mirisa, kojeg je teško porediti sa drugim sličnim pojavama, smrdibube ne nanose direktne posledice na čoveka. Velike štete pravi zelena smrdibuba (Chinavia Hilaris), poreklom iz Severne Amerike. Ona napada paradajz, papriku, kupus, grožđe, jabuku, malinu, lešnik i ukrasno bilje, a povrtari su bez efikasnijih mera za njeno suzbijanje.
Smrdibube se mogu lako otkriti na biljkama. Štitastog su oblika, veličine i do 2,5 santimetra. Imaju dugačke antene, kratke noge i snažan sisajući aparat. Svoje hemijsko odbrambeno oružje koriste tek kada osete da su ugrožene. Životni ciklus zelene smrdibube se sastoji, uglavnom, iz faze jajeta, nimfe i odrasle jedinke, i traje nekoliko nedelja ili meseci, u zavisnosti od spoljašnje temperature.
U vreme povoljnih prolećnih temperatura i stepena razvoja biljaka, kao odlični letači, ženke odjednom polažu 20 do 30 svetlo zelenih jaja na naličju lista ili na stabljici, složenih u obliku trougla, poput loptica u bilijaru. Godišnje ta količna može dostići i oko 250 jaja.
Plodored kao preventiva
Praksa je pokazala da je otklanjanje smrdibube dosta složeno, jer je malo efikasnih hemijskih preparata za takvu namenu. Najbolje je da se preventivno koristi plodored glavnog useva. Pouzdano je i saditi biljke čiji miris odbija insekte, poput nevena, bosiljka, mačje trave, belog luka, rotkvica, hrizantema i drugih.
Tokom jeseni smrdibube traže suvo i toplo mesto za prezimljavanje, kada ispuštaju miris koji privlači druge jedinke. Smrdibube je moguće fizički uklanjati sa biljaka ili u stanu, uz korišćenje rukavica ili papirnih maramica, i bacati ih u WC šolju. Otkrivena jaja smrdibube na poleđini lista moguće je ukloniti fizičkim mrvljenjem, a odrasle insekte prikupiti i uništiti.
Interesantno je da ova vrsta insekata ima sposobnost da oseti nailazak prskalica pa padaju na zemlju, čime se znatno otežava njihovo uništavanje. U praksi postoje i preporuke stručnjaka za korišćenje odgovarajućih insekticida, uz strogo poštovanje uputstva na etiketi zbog zaštite ljudskog zdravlja i korisnih insekata koji kontrolišu brojnost smrdibube. U stanovima je moguće zatvaranjem prostora na ramovima prozora i roletni, kao i postavljanjem mreža sa sitnim otvorima. Praksa je pokazala da miris soda bikarbone odvraća smrdibube. Ukoliko je pojava smrdibube masovnija, preporučljivo je obratiti se profesionalcima za dezinsekciju.
Sišu sokove, uništavaju plodove
Nimfe su slične odraslom insektu ali manjeg rasta. Prolaze kroz pet faza presvlačenja pre nego što postanu krilate, sa reproduktivnim sposobnostima odrasle jedinke. Hrane se sokovima plodova biljaka čime usporavaju njihov rast, deformišu ih i smanjuju prinose. Na voću i povrću ostavljaju ubodne rane, gde se javljaju plesni i trulež. Tako znatno ili potpuno obaraju tržišnu vrednost plodova.
Piše: Branko Krstin
