Dok se širom Srbije pod imenom „futoški kupus“ prodaju tone običnog kupusa, u Futogu već više od decenije traje borba da se sačuva autentična sorta sa zaštićenim geografskim poreklom

Prošla sezona za proizvođače futoškog kupusa nije bila laka. Grad, visoke temperature i sve nepredvidljivije vremenske prilike ponovo su pokazali koliko je proizvodnja ove autohtone sorte zahtevan posao. Ipak, uprkos svim problemima, proizvođači iz Futoga kažu da su uspeli da izbegnu ozbiljnije gubitke i da sa optimizmom ulaze u novu sezonu.

– Nije bila spektakularna godina, ali preživelo se. Imali smo problema sa gradom u julu, stradao je rasad, morali smo da se dopunjavamo, ali generalno možemo reći da je sezona bila solidna – priča za „Dobro jutro“ Miroljub Janković, predsednik iz Udruženja „Futoški kupus“.

Borba protiv falsifikata

Iako je futoški kupus proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom, proizvođači kažu da se upravo kod njega najviše zloupotrebljava ime.

– U Srbiji se proizvede oko hiljadu tona pravog futoškog kupusa godišnje, a na stotine hiljada tona proda se pod tim imenom. To vam sve govori – kaže Janković.

Na pijacama i u trgovinskim lancima natpisi „futoški kupus“ danas se mogu videti gotovo svuda, iako mnoge od tih glavica, kako kažu proizvođači, „nisu ni videle Futog“.

Problem nije samo u zloupotrebi imena, već i u činjenici da većina proizvođača radi sa hibridima koji daju daleko veće prinose.

Zbog toga je Udruženje poslednjih godina uvelo sopstvene oznake prepoznavanja – uniformne tezge, džakove, trake i logoe koji kupcima garantuju da zaista kupuju originalan proizvod iz Futoga.

Šta futoški kupus čini posebnim

Janković bez mnogo dvoumljenja kaže da je futoški kupus „božja biljka“.

– To je sto posto prirodna biljka. Mi u proizvodnji ne radimo ništa da narušimo tu prirodnost. Samo mu obezbedimo hranu, vodu i uslove da uspe – kaže on.

Posebnost futoškog kupusa najviše se vidi kada završi u kuhinji.

– Ako vam dobra glavica da 30 do 35 listova za sarmu, to nijedan drugi kupus nema. Kod drugih je maksimum 15. List je tanak, elastičan, nema jake žile i ne puca kada se savija. Zato je futoški kupus nezamenljiv za sarmu – objašnjava on.

Taj tanak list jedna je od njegovih najvažnijih osobina.

– To je praktično jedinstven kupus u svetu. Kada pređete rukom preko lista, oseti se ta mekoća. Nije mekan kao truo, nego nežan i savitljiv – dodaje.

Pored gastronomskih, proizvođači ističu i lekovita svojstva kupusa.

– Lekovitost i svežeg kupusa i rasola dokazale su brojne laboratorije i fakulteti. To više niko ne dovodi u pitanje – kaže Janković.

Setva u maju, berba do decembra

Proizvodnja futoškog kupusa strogo je vezana za rokove.

Setva počinje između 20. maja i 1. juna, a od tog trenutka do tehnološke zrelosti prođe oko 145 dana. Ipak, i samo nekoliko dana razlike u setvi može značajno da promeni vreme berbe.

– Kod nas važi pravilo: jedan dan kašnjenja u setvi znači pet dana razlike u zrenju glavice – objašnjava Janković.

Berba zato traje od početka oktobra pa sve do decembra, u zavisnosti od vremenskih uslova i perioda setve.

Danas Udruženje „Futoški kupus“ okuplja oko 30 aktivnih proizvođača futoškog kupusa, dok je ukupno u priču uključeno više od 200 ljudi kroz različite oblike saradnje i podrške.

A za ljude iz Futoga, ovaj kupus nije samo poljoprivredna kultura.

To je deo identiteta, tradicije i, kako kažu, biljka koja se ne proizvodi industrijski – već se gaji sa znanjem, strpljenjem i ljubavlju.

Tekst i fotografije: Aleksej Buila

Futoški kupus bez hemije – veliki plan za 2027.

Udruženje proizvođača sada priprema i možda najveći iskorak do sada – potpuno prirodnu proizvodnju bez hemije.

– Sledeće godine mogli bismo da dobijemo futoški kupus bez hemije. To bi bio ogroman korak – kaže Janković.

Kako objašnjava, grupa stručnjaka i proizvođača razvila je prirodni preparat od petnaestak biljaka koji istovremeno deluje kao stimulator rasta, đubrivo, fungicid i insekticid.

Tokom ove godine obavljaju se ogledi na njivama, a plan je da članovi udruženja već od naredne sezone deo proizvodnje prebace na takav način uzgoja. Bićemo presrećni ako uspemo. To je rezultat desetogodišnjeg rada i ogromnog truda ljudi iz udruženja – ističe Miroljub Janković.