Zasad kruške viljamovke i kaluđerke koji je pre pola veka njegov otac podigao u Srpskoj Kući, kod Bujanovca, ovog proleća je Vranjanac Zoran Janjić sa bratom Nenadom obnovio oštrom rezidbom. Pre nego što su ušli u ovaj zahtevan posao dobrano su pregledali stabla i napravili plan kako da to urade. U tome im je mnogo pomoglo iskustvo koje su tokom godina sticali pored oca agronoma. Otuda su sva mesta sa kojih su posekli grane premazali uljanom farbom za drvo kako bi sprečili truljenje stabala. To su uradili na svih trista stabala posle čega su dobili lepo oblikovane krošnje na kojima su se po precvetavanju cvetova zametnuli prelepi plodovi. Na sreću ove godine im poslednji mraz nije mnogo naudio tako da se nadaju da će u berbi imati i dobar rod.
– Ovaj zasad podignut je na divljoj podlozi sejanac koja grantuje dugovečnost svakog zasada i odličan proizvod. Svaka voćka proizvedena na ovakvoj podlozi ima koren koji duboko prodire u zemlju gde ima dosta vode i hranljivih materija neophodnih za njihov opstanak – ističe Janjić.
Otuda savetuje svima koji žele da obnove svoje voćnjake novim sadnicama voća da kupuju isljučivo one koje su proizvedene na sejancu jer će samo od njih dobiti kvalitetno i dugovečno stablo. To, međutim, nije slučaj sa stablima koja su proizvedena na drugačijoj podlozi čiji koren se samo širi i ostaje plitko u zemlji.
-Mlade voćke proizvedene na sejancu su prilikom kupovine skuplje od ostalih, ali naši proizvođači ne treba da žale zbog toga jer će na kraju dobiti voćku koja će im dugo godina rađati – poručuje Janjić ističući da je kruška viljamovka koju proizvodi veoma tražena na pijaci u avgustu mesecu kada sazreva, a da se isto dešava i sa kaluđerkom koja spade u red zimskih krušaka.
Neposredno po orezivanju grana oni su obavili zaštitu stabala od insekata sa gašenim krečom. Ovo su uradili sa ciljem da spreče insekte koji na proleće izlaze iz zemlje da napadnu cvet, a kasnije i plod. Posle cvetanja zasad krušaka tretirali su i insekticidom i fungicidom i krenuli da ručno uništavaju travu oko stabala, a između redova primene plitko oranje i kultiviranje.
Sve to primenili su i na isto toliko star zasad sa jabukama ajdared, crveni i zlatni delišes koji su inače u vreme kada je on odrastao bile jabuke koje su se inajviše proizvodile u njegovom kraju. Tada je bilo i mnogo jabuka petrovki koje su sazrevala oko verskog praznika Petrovdana. Ništa manje slađe od nje nisu bile i tetovka, lepocvetka i kožara koja je i danas ostala neprevaziđena u jelovniku osoba sa dijabetesom.
Tekst i foto: Gordana Nastić
