Zbog standardno loše otkupne cene višanja Zoran Đorić, iz sela Sveta Petka, kod Bujanovca, se uveliko sprema da iskrči svoj zasad marele. Ovu odluku koja je dugo tinjala u njemu potvrdio je ovog proleća kada je primetio da su neka stabla počela da se suše. Ovome je kumovala i monilija koja je napala njegova stabla i dodatno ih oslabila.
Ovaj zasad sa dvesta sadnica on je podigo pre petnaest godina. Kasnije je od njihovih mladih izdanaka proširio postojeći zasad. Za ovu vrstu višnje čije stablo podseća na trešnju, a krupni i sočni plodovi imaju aromu višnje, odlučio se zbog njene otpornosti i što je idealna za organsku proizvodnju.
– Njeni plodovi su izvanredni za konzumaciju u svežem stanju, spremanje sokova, džemova i kolača – kaže Zoran.
Pored zimskog prskanja on je ovog proleća na ovom zasadu primenio svu neophodnu zaštitu koja je podrazumevala i tretman protiv monilije i insekata. Travu između redova redovno kosi kosom. Krajem maja i početkom juna kreće sa polivanjem voćki kako bi mogle da naprave i održe zametnute plodove do berbe. To čini pomoću sistema za navodnjavanje koji funkcioniše na principu kap po kap. Očekuje i zadovoljavjući rod s obzirom da marelama poslednji mraz nije mnogo naudio.
– Priželjkujem i dobru cenu koja obično dođe jednom u deset godina. Seljački život je toliko težak da je to predug period za čekanje. Tako da je to glavni razlog zbog čega se svi mi koji proizvodimo ovo voće odlučujemo za krčenje postojećih zasada – ističe Zoran.
Ovaj voćar kaže da će od seče izostaviti nekih petnaestak stabala za podmirivanje sopstvenih, ali i potreba porodičnih prijatelja koji dođu da im pomognu u berbi.
Tekst i foto: Gordana Nastić
