Svaki region u Srbiji nosi različitost i osobenost u proizvodnji vina i odabiru sortimenta vinove loze. Na severu se više proizvode bela, a istočni deo Srbije poznat je po crvenim vinima. Jug Srbije više pažnje posvećuje autohtonim sortama, ali ne zapostavlja ni internacionalne. Koje grožđe će se saditi i kakva vina će se praviti – zavisi od tipa zemljišta, nadmorske visine, pozicija zasada ali i od ambicija vinogradara i vinara.
– Primat dajemo onome što je naše, pa su nam u fokusu grašac i crna tamjanika ali naravno imamo i neke internacionalne sorte. Na taj način želimo da prikažemo svu vrednost autohtonih sorti grožđa i da se malo vratimo u prošlost ali na novi način. Jedina smo vinarija koja od tamjanike pravi belo vino ali imamo i roze i crvenu varijantu od ove sorte – kaže Aleksandra Ilić iz niške vinarije „Malča“.
Vinarije s tradicijom i identitetom
Niški kraj je odavno poznat kao vinski. Nekada je u ovom kraju bilo više od 5.000 hektara pod vinogradima, podseća naša sagovornica ali se u staroj Jugoslaviji taj potencijal izgubio. Gledano globalno oduvek su bile dominantne određene sorte, poput merloa ili sovinjon blanka ali potrebno je da se istaknete. Mnogobrojna DNK istraživanja su pokazala da grašac jeste sa teritorije Podunavlja. Zato u „Malči“ uzgajaju tu sortu. Žele da naprave identitet kroz one sorte za koje sa velikom verovatnoćom možemo da tvrdimo da su naše.
Ova vinarija postoji od 1903. godine. Nastala je kao zadruga vinogradara koji su se udružili kako bi prerađivali grožđe iz ondašnjeg Niškog vinogroja. Početkom ovog veka je privatizovana i sa 20 hektara svojih vinograda u podnožju Svrljiških planina, ponovo oživljava staru slavu.
Vinari iz Šumadije koji su pre desetak godina prvi započeli proces zaštite geografskog porekla danas imaju vina širokog dijapazona. Rade Živanović, predsednik Udruženja vinara Šumadije kaže da centralnim delom Srbije „vladaju“ šarenolika vina.
– Polako se izdvajaju neka vina poput svežih sovinjona ali imamo i snažne kabernee, sve više merloa. Karakteristično je da su to sve vina koja imaju dobre kiseline i mogu lepo da stare – svedoči Živanović.
On dodaje da je za Šumadiju karakteristično da se trend podizanja novih zasada ne smanjuje, te da se vinski turizam sve više razvija.
– Od kada je udruženje osnovano 2013. godine, od prvobitnih 13 članova danas imamo preko 60. Sortiment je raznolik ali naša ideja je da suzimo izbor i preporučimo sorte koje su dobre za Šumadiju. Ima prostora za taj potez, jer niču nove vinarije, a stare proširuju svoje zasade – ocenjuje Živanović.
„Tajna” dobrih vina
Saša Novaković, vlasnik vinarija Art wine iz Kragujevca kaže da tajna dobrih vina leži u podneblju.
– Pored toga što nam je Bog podario da imamo ovakvo podneblje, koje može da iznedri fantastičnu sirovinu, mi ipak još moramo da pronalazimo sebe kada su u pitanju sortiment i iskustvo. Potrebno je i da nam vreme malo bude naklonjeno, kao i godine koje dolaze, da možemo praktično uz pomoć prirode i novih tehnologija da još više unapredimo kvalitet naših vina kako bi se svrstali u najpoznatije vinske regije – kaže Novaković.
Jedina vinarija na obroncima Rudnika oprobala se u gajenju loze na 10 hektara. Gaje sovinjon i tamjaniku, a od crvenih sorti merlo, kaberne, marselan i vranac. Loza raste na nadmorskoj visini od 320 do 400 metara.
– Tokom leta dnevna temperatura je od 30 do 40 stepeni, a noću pada na 12. Zato naša vina imaju izuzetnu mineralnost i kiseline, tako da odlično odležavaju i imaju jako dobar karakter – kaže Petar Jovanović, vlasnik vinarije „Pirg” iz Donje Šatornje kod Topole.
Klimatske promene menjaju sortiment
I dok Šumadija teži da profiliše sorte koje odgovaraju podneblju, severno od Dunava klimatske promene već polako menjaju sortiment.
– Bele sorte izuzetnog aromatskog kompleksa su generalno karakteristične za nas zbog blizine Dunava i razlike u temperaturi. Ali, poslednjih godina klima se menja, tako da se sade i crvene sorte. Videćemo šta će nam budućnost doneti – kaže Predrag Crnković iz vinarija „Kiš” iz Sremskih Karlovaca.
Vina iz Negotinske krajine puna su sunca. Ovaj kraj na tromeđi Srbije, Bugarske i Rumunije ima dugu vinsku tradiciju i poznat je po crvenim vinskim sortama.
– Vina iz našeg kraja odišu toplim notama, jer ima dosta sunca. To je jedan od razloga zašto su nam crvena vina među najboljima na tržištu. Konkretno jedan od najboljih kabernea dolazi iz našeg kraja, ali i sa drugim vinima smo uspeli da se dokažemo – ističe Dušan Žikić iz vinarije „Matalj“ iz Negotina.
Novi zasadi, a kupci?
Proizvodnja vina u Srbiji raste iz godine u godinu, novi zasadi niču svake sezone. Domaća vina dobijaju nagrade za kvalitet na svetskim takmičenjima i ocenjivanjima van granica naše zemlje. Ali, stručnjaci iz ove oblasti smatraju da će još mnogo vina proteći kroz podrume da bi se dostigao svetski nivo prodaje.
Sortiment vinove loze je bogat mešavinom autohtonih, regionalnih i internacionalnih sorti. Još će se, prema oceni aktera vinske scene, prilagođavati podneblju i klimatskim uslovima.
Tekst i foto: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
