Najvažnije je da se spozna da je visoki standard krušika uzrok povećanja brojnosti kruškine buve. Osnova pristupa i uspeha u suzbijanju je da smanji nestabilnost krušika i dozira razvoj kruške, a time i kruškine buve.
– U toku zime koriste se piretroidi sa kontaktnim delovanjem za suzbijanje zimskih imaga. Za suzbijanje pilenja nimfi iz zimskih jaja registrovano je parafinsko ulje koje guši razviće nimfi u jajima u kol. 20 l/ha.
– U ishrani kruške koriste se hraniva odmah u početku vegetacije kada su temperature ispod 20ºC. To se odnosi i na mikro hraniva Fe, Mn, Zn. Makro hraniva posebno azot i zalivanje se odmereno koriste da ne bi izazvalo pojačano polaganje jajnih legala i povećanje brojnosti P. pyri.
– U zaštiti kruške u vegetaciji se izbegavaju fungicidi tipa strobilurina, zatim insekticidi kao piretroidi, koji imaju „zeleni efekat“ i time se stvaraju uslovi za povećanje potencijala razmnožavanja. U Srbiji su registrovani veći broj piretroda (deltametrin, ciperemetrin, lambda cihalotrin) za primenu posle cvetanja i kasnije. Međutim, oni se mogu koristiti samo kada su temperature niže od 20ºC kada nimfe ne proizvode mednu rosu. Kod fungicida imaju prednost tzv „ lagani retardanti“ kao što su triazoli (difekonazol i drugi). Za suzbijanje čađavica koriste se i captan i fungicidi iz grupe 7 (boskalid, fluxapyroxad i dr.) koji nemaju direktnog uticaja na povećanje brojnosti populacije P. pyri.
– Treba imati u vidu, da su temperature iznad 35ºC nepovoljne za razviće P. pyri ali zbog povećane toplote, lučenje medne rose je obilnije. Za spiranje medne rose koriste se deterdženti kao Feri, ali sa velikom količinom vode što smanjuje profitabilnost gajenja kruške.
– Za suzbijanje imaga i nimfe koriste se abamektini (povučena registracija za primenu u polju), a od sistemika neonikotinoidi na bazi acetamiprida, bioloških neonikotinoida sulfoksaflora i flupiradifurona ali samo kada je srednja brojnost. Kada je visoka brojnost P. pyri i prisutna medna rosa, suzbijanje je izuzetno teško, a efikasnost ograničena.
– Na tržištu nalaze se sintetizovani hormoni metamorfoze insekata kao što je piriproxifen, koji deluje na hitin sveže položenih jaja i na metamorfozu ili na fazu pojave zelenih imaga (tenero) koja skaču i ne mogu da lete. Piriproksifen ne može suzbiti P. pyri jer je značajan vremenski period između sveže položenih jaja i pojave forme „tenero“ ali je značajan zbog dodatnog delovanja određenim insekticidima.
– Nova mogućnost je primena silikatnih polimera (Fesil Fe, CMC – Bor i Silmax EC) koji su u EU registrovani kao biocidi, a u Srbiji kao đubriva, formiraju lepljivu mrežicu, guše nimfe i imaga kruškine buve. Tako, Fesil Fe brzo deluje i nimfe i imaga postaju nepokretni, a većina uginjavaju za 10 minuta. Fesil ne deluje na jaja jer se nimfe razvijaju koristeći i sokove biljaka koji prolaze kroz horion jajne drške. Imobilizacija drugih insekta sa tvrđim hitinom pokožice je posle nekoliko dana.
Tekst i foto: Dr. Marko Injac,
diplomirao na fakultetu Sience Naturelle, Monpellier, Francuska, u oblasti – Uporedna patologija i doktorirao na virusima dudovca (H. cunea)
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
