Problem uginuća pčela usko je povezan sa njihovim nastankom. Nekada su pčelinja društva bila na velikoj udaljenosti jedna od drugih. Kada bi se desio pomor jednih, druge zajednice bi ostale netaknute. Danas, međutim, razmak između košnica u paviljonima iznosi svega nekoliko centimetara. Pčele ulaze u susedne košnice, prenoseći razne bolesti i viruse. Tako dolazi do širenja bolesti ekstremnom brzinom, a samim tim i do velikog uginuća.
Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS- a, ističe da su virusi samo jedan od faktora uginuća pčela. Najveća uginuća u čitavom svetu pa i kod nas nastaju usled delovanja varoe. Ponašanje varoe se tokom njenog bitisanja stalno menjalo. Kada je prvi put proučavana malo ozbiljnije, utvrđeno je da, kada se izvede, varoa parazitira na pčeli do sedam dana, iz nje vadi proteine i kada dobro ojača ona ponovo uđe u leglo i kreće dalje sa razmnožavanjem.
Pčelari ne poznaju genetiku štetočine
Pčelari godinama protiv nje koriste amitraz. Tretman protiv ovog parazita obavljaju na četiri dana. Međutim, među varoom se uvek nađu jedinke koje žive kraće od četiri dana i ulaze u leglo, a kada ga pčele poklope onda ne može amitraz da prođe do njih i varoa uspe da preživi.
– Nemački naučnici su 2004. godine našli soj varoe koji uđe u leglo nakon samo jednog dana sedenja na pčeli. Ovo ukazuje na činjenicu da pčelari ne mogu da koriste iste preparate protiv nje – ističe Živadinović.
On naglašava da pčelari još uvek nisu naučili genetiku ponašanja varoe koja se dvadeset posto nalazi na pčelama stalno, a osamdeset posto u njihovim leglima. Samo u avgustu mesecu nije tako. Španci su utvrdili da do četrdeset posto varoe sedi na pčelama u ovom mesecu. To ima logiku, jer se u tom periodu izvode i zimske pčele, i zimske varoe. Da bi dugo živela, varoa mora da se dobro uhrani.
– Preparati dimnog tipa najviše varoe obaraju tada. Organska sredstva moraju da biju varou trideset dana da bi je pobile, a hemikalijama, ako su kvalitetne, potrebno je samo šesnaest dana – naglašava Živadinović.
Amitraz nije neprikosnoven
Mnogi, prema njegovim rečima, smatraju da je amitraz neprikosnoven u borbi protiv varoe uprkos tome što nikada nisu proverili to svoje mišljenje. U Italiji se ovaj preparat ne koristi zato što mu je efikasnost ispod 70 posto u sezoni, što nije dovoljno za uništenje dovoljnog broja varoe koji bi pčelaru omogućio da mirno uđe u zimski period. Otuda nijedan lek u ove svrhe ne treba koristiti non stop.
Jedino se u dužem vremenskom periodu mogu koristiti oni lekovi kod kojih niko od naučnika nije utvrdio otpornost na varou. Kada se kumafos koristi više od tri godine zaredom, efikasnost protiv varoe pada na 48 posto.
– Prosta matematika kaže da će pčelar koji će koristiti ovakve preparate četvrtu godinu zaredom ostati bez pčela – tvrdi Živadinović i naglašava da, kada ima mnogo varoe na pčeli, ona sa nje izvuče toliko proteina da njihov nivo u pčelinjoj hemolinfi padne ispod nivoa kad pčele izgube sposobnost orijentacije. Zato ulaze u prvu košnicu na koju naiđu u krugu od dva kilometra, noseći sa sobom varou i viruse.
Problem s manjkom polena
Pčela je, po njegovim rečima, podložna napadu više od dvadeset virusa koji kod nje prouzrokuju smrtnost. Ako je dobro nahranjena, ona će se sa njima izboriti. Problem nastaje kada je napadne varoa, kada je pčela gladna, kada nema dovoljno polena iz prirode. Na kanadskom univerzitetu napravljen je preparat na bazi biljaka “fit bi” za zamenu polena, koji Srbija još uvek ne može da uveze, jer nisu usklađeni veterinarski sertifikati između dve zemlje za uvoz hrane životinjskog porekla. U međuvremenu je napravljen još jedan koji neće biti u prodaji još godinu dana. Tako će pčelari morati da se zadovolje postojećim zamenama polena.
– Nije preporučljivo davati sopstveni polen, jer tim putem može lako da se prenesu razne bolesti, pa čak i kuga. Zato se preporučuje pčelarima da polen pre davanja pčelama odnesu u Institut za nuklearnu nauku Vinča, gde će biti ozračen gama zračenjem, a samim tim će biti uništeni svi virusi i bakterije – kaže Živadinović.
On podvlači da je to prava zamena za polen, a sve drugo je više ili manje dobro ili loše. Tako se recimo odličnim pokazalo obezmašćeno mleko u prahu koje ima oko 55 posto laktoze i 33 posto proteina. Pčelama se sviđaju mnogo ti proteini, iako su one biljojedi. Ne preporučuje se ishrana pčela životinjskom hranom, pa im mnogi daju sojino brašno. Pokazalo se da ni to ne valja. Jedan američki naučnik je pisao da je nalazio mrtve matice u matičnjacima kad god je u odgajanju matica davao sojino brašno pčelama. Pčelari znaju da daju pekarski i pivarski kvasac, i obično mleko. To može da pomogne i treba da se da kada je godina specifična. Mnogi koji se bave pčelarstvom povezuju virus deformisanih krila samo sa varoom, što nije istina. – Usled slabe ishrane pčelama padne imunitet i virus se aktivira. Nekad je taj pad imuniteta prouzrokovan varoom, nekad lošom ishranom ili su oba faktora istovremena. Onda pčelar dobija pčele bez krila koje nisu ni za šta – pojašnjava predsednik SPOS-a.- Kaže da su neki naučnici tvrdili da pčelari ne bi imali problem sa varoom kada bi se selekcijom skratio period razvoja pčele sa 21 na 20 dana. Međutim, veliko je pitanje koliko bi to trajalo, jer parazit se menja i prilagođava. Možda postoji varoa koja će stvoriti plodnost i u devetnaestom danu.
Tekst i foto: Gordana Nastić
Foto: Shutterstock
