Sorte maline se najčešće biraju prema nameni i poziciji budućeg malinjaka. U Srbiji se gaje jednorodne i dvorodne, a izbor se često pravi i na osnovu trenutne popularnosti, i potražnje određene sorte na tržištu.
– Pre konačne odluke koju sortu zasaditi treba imati u vidu tip zemljišta, optimalnu nadmorsku visinu malinjaka i potražnju. Tek nakon toga se proizvođači opredeljuju i pri tom, u izbor treba da uključe i sopstvene ambicije. Neko živi isključivo od gajenja malina, a nekome je to dodatna porodična delatnost – kaže Dipl. inž. Violeta Petrović Luković, poljoprivredni savetodavac iz Kragujevca.
O vilametu najviše znamo
Izbor ponekad zavisi od opšteg trenda u određenoj regiji, te se u pojedinim oblastima često gaje samo vilamet ili polana.
– Bez obzira da li je neko iskusni voćar ili početnik, informisanje o sortama je od ključnog značaja za dalju proizvodnju i buduću dobit. Vilamet je, recimo, jedna od najstarijih, tradicionalnih sorti maline sa dugom istorijom gajenja i o njoj se iskustveno najviše zna. Karakteristična je po srednje krupnom plodu crvene boje. Pokazala se kao otporna i izdržljiva na naše klimatske uslove, na bolesti i štetočine – ističe Petrović Luković.
Za razliku od vilameta, koji ima oročenu berbu na najviše dva meseca u sezoni, pre jedne decenije došlo je do ekspanzije zasada pod sortama polka i polana, koje rađaju do prvih mrazeva. Reč je o relativno novim sortama iz Poljske, koje su se pojavile početkom osamdesetih godina prošlog veka.
Jedan od odgajivača, Ljubinko Kuč iz sela Kloka kod Topole, iz svog iskustva govori o ovim sortama.
– Obe su dvorodne, što znači da berba traje sve do jeseni. Ove sorte namenje su proizvođačima koji žele da duži period u godini imaju na tržištu svežu malinu. Polka se na ovom području, u Šumadiji, pokazala kao osetljivija od polane, ali daje veći prinos. Plodovi su joj krupniji i slađi, imaju čvrstoću i ne moraju brzo da se zalede nakon branja, kao naše odomaćene maline. Polku uglavnom traže poslastičari, jer ima čvrst plod sa većim procentom suve materije, koji dugo zadržava oblik i ne otpušta sok u kolačima. S druge strane, polana je otpornija, ali bobica ima veću dozu kiselosti i sitnija je – kaže Ljubinko Kuč.
Polka rodnija, polana otpornija
Poredeći ove dve sorte, Kuč je primetio da polka ima značajno veći prinos od polane. U praksi to znači i više truda i rada u malinjaku, jer je nežnija.
– Jači vetar može da je polomi. Zahteva kontinuirano praćenje na insekte i štetočine. Poređenja u prinosima izgledaju tako da, recimo, polka daje 15 do 20 tona po hektaru, a polana od 10 do 12 tona. U dobrim godinama ovaj prinos je dvostruko veći nego u zemlji njenog porekla – dodaje iskusni malinar.
Polana i Polka se beru od juna pa skoro do prvih mrazeva. Kuč kaže da plodovi mogu da izdrže i koji stepen ispod nule. Zasad se tada kosi i sledeće sezone izbijaju novi mladari.
Miker je takođe kod nas zastupljena sorta. Poreklom je iz Sjedinjenih Američkih Država i u Srbiji je počela da se gaji poslednje dekade prošlog veka. Dvogodišnja je biljka, a bere se od kraja juna do kraja jula.
– Miker je bujna, samooplodna crvena sorta pogodna za plantažni uzgoj. Dobro podnosi mehaničku berbu i daje dobar prinos od 13 do 15 tona po hektaru. Koju sortu maline će proizvođači odabrati zavisi i od toga na koje tržište ciljaju, odnosno da li je to malina za konzum ili preradu – navodi Violeta Petrović Luković koja za naše čitaoce govori i o još nekim manje poznatim, ali zanimljivim sortama maline.
Piše: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
