Najpovoljnije vreme za sađenje jesenjeg kupusa je prva polovina jula, odmah posle skidanja strnih žita, graška ili krompira. Rasad se sadi dublje, do prvih listova. Razmak između redova treba da bude od 60 do 70, a između biljaka oko 50 centimetara. Zasadi ove povrtarske kulture gaje se u sred leta, kako bi na pijačne tezge stigao u kasnu jesen, kada je potražnja najveća.
– Da bi na tržištu na jesen bilo kupusa za kiseljenje vreme kada ga treba posaditi je najkasnije do 20. jula. Takozvani kasni kupus je na drugom mestu u plodoredu i sadi se na parcelama, na kojima su svoj ciklus završili žitarice ili grašak, jer on ostavlja azot u zemlji. Najbolje parcele su one na kojima kupus nije gajen poslednje četiri godine – kaže dipl. ing. Violeta Petrović Luković, stručni saradnik za poljoprivredu.
Dobra priprema i zdrav rasad
Za kvalitetan jesenji kupus prvi preduslov, osim dobre obrade zemljišta, je kvalitetan, zdrav i dobro razvijen rasad. Struk treba da ima pet do šest razvijenih listova i da je dostigao visinu oko 10 centimetara. Dan pre nego što se planira sađenje, rasad treba dobro zaliti ili veze strukova potopiti u vodu, kako bi biljka lakše prebrodila stres.
Nakon sađenja, zalivanje je opciono i zavisi od vremenskih uslova. Pojedini domaćini praktikuju zalivanje prvi dan, a drugi put to čine trećeg dana. Drugi izbegavaju zalivanje prvi dan, zbog straha da će biljke postati lomljive i to čine drugog ili trećeg dana.
Preporučuje se dublja sadnja i dobro zagrnuta zemlja oko strukova rasada. Obzirom da se kupus sadi u julu, kada su vrućine najveće, treba računati na to da se neke biljke neće primiti, te je neophodno ostaviti jedan broj strukova za podsađivanje. Da bi se kupus ukorenio, potrebno mu je dve nedelje i to je period kada prazna mesta u vrstama treba popuniti.
Veliki potrošač vode
– Kako je kupus veliki potrošač vode, povrtari znaju da je zalivanje neophodno na svaka dva do tri dana, osim ako u tom periodu ima padavina. Zalivanje se obavlja u rano jutro ili uveče, kada nije vrućina.
Nakon mesec dana biljke su već stabilne i razvile su koren, tako da zalivanje može da se smanji na dva puta u toku nedelje. Ali, usevi uvek treba da imaju dovoljnu količinu vlage, jer kupus ima plitak korenov sistem. Ako biljka nema dovoljno vode ostaće niska, a prinos će podbaciti – dodaje Petrović Luković.
Kupus tokom vegetacionog perioda razvija veliku lisnu masu i potrebna mu je dohrana azotom. Prva se obavlja nedelju dana posle sađenja, a druga kada nastupi faza intenzivnog rasta rozete. Čišćenje od korova i razbijanje pokorice su obavezne mere u zasadu.
Sorte jesenjeg kupusa, koje se najčešće sade na našim prostorima su bravo, potomak i autohtoni futoški i srpski melez. Nekada je najcenjeniji bio stari kačar.
Piše: Biljana Nenković
