Hajdučka trava, hajdučica, sporiš, stolisnik, jalovi mesečnjak, kunica (Achillea millefolium) je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice glavočika. Zove se hajdučka jer su hajduci njome zaceljivali rane. Naučni naziv roda ove biljke potiče od grčke reči achillepo – po Ahilu koji je ovom biljkom zacelio ranu Telefusu. Postoji i jedan grčki mit po kome je Ahil, kako bi bio otporan na ubode strela, tinkturom hajdučke trave namazao sve delove tela osim pete. Stradao je kada ga je strela pogodila baš u petu.
Sakupljaju se cvasti, a cveta od juna do septembra. Autohtono raste na prostoru Evrope, rasprostranjena je od nizije do planinskih predela i može se naći na livadama, pored puteva, zapuštenim staništima i šumskim čistinama. U baštama se gaje grmić – dva, najčešće se sama rasejava ili izdancima „puzi“ kroz površinski sloj zemljišta pa niče tamo gde hoće. Ne traži nikakve posebne uslove za rast. Osušena biljka je aromatičnog mirisa i gorka zbog gorkih materija. Bogata je uljem, vitaminom K, taninima, organskim kiselinama i dr. Mladi listovi se koriste kao salata i dodatak jelima.
Hajdučica se od davnina koristila u narodnoj, a omiljeno je lekovito sredstvo i u zvaničnoj medicini. Najčešće se upotrebljava kod želudačno-crevnih oboljenja, grozničavih stanja, povišenog krvnog pritiska, kao antitrombičko sredstvo kod moždane i srčane tromboze, poboljšanja krvne slike, funkcije jetre, povišenog nivoa šećera u krvi. Koristi se i kao snažno antibakterijsko sredstvo protiv stafilokoka, ešerihije, kandide … U narodnoj medicini je poznato njeno lekovito dejstvo u smirivanju upala kože i sluzokože, lečenju rana i gnojnih procesa, zaustavljanju krvarenja po čemu je dobila naziv hajdučka trava. U kozmetici je cenjeno njeno eterično ulje.
Kao lekovita najčešće se koristi osušena herba. Beli cvetovi, koji su i lekoviti, pojavljuju se od juna do septembara i oni se suše u polusenci ili u dehidratoru.
Čaj od stolisnika se u narodu često koristi za negu ispucalih ruku, osipa na koži – psorijazu. Takođe se upotrebljava kod angine pektoris i to kao čaj. Kod problema sa nervima preporučuje se češće pranje celog tela rashlađenim čajem od stolisnika i to ujutro i uveče. Tople kupke od hajdučke trave i kamilice ublažuju nervne probleme. Osušena biljka je aromatičnog mirisa i ima gorko-aromatični ukus.
Zagovornici narodne medicine tvrde da je uspešna i u lečenju upale jajnika, oboljenja materice i pojave mioma. Za sve navedene probleme, kao i za bolove u rukama i nogama, savetuju se kupke sa hajdučkom travom. Kupka se spravlja tako što se 100 grama cele biljke hajdučke trave stavi u litar hladne vode da odstoji preko noći. Sledećeg dana voda se zagreje do ključanja, a zatim doda vodi za kupanje.
Hajdučka trava se najviše koristi u spravljanju mešavine čajeva gde je pokazala izuzetno dejstvo. Čaj se obično preliva vrućom vodom i ostavlja da odstoji 5 do 10 minuta, može se koristiti i kao rastvor za ispiranje ili obloge, a nije štetan ni kada se direktno stavlja na ranu ili obolelo mesto kao oblog. Ne bi trebalo piti više od dve šolje čaja dnevno, jer može izazvati blaga neželjena dejstva, najčešće osetljivost želuca.
Piše: Svetlana Mujanović
