“Neka tvoja hrana bude tvoj lek,
a tvoj lek neka bude tvoja hrana.”
– Hipokrat
Slatke, sočne i živopisnih boja, trešnje su jedan od plodova koji mogu da opravdaju ovu drevnu mudrost. Iza njihove lepote nalazi se mnoštvo korisnih jedinjenja koja aktivno štite naše zdravlje. Trešnja je jedan od najomiljenijih sezonskih plodova na prostoru Balkana i šire. Iako ih mnogi konzumiraju isključivo zbog primamljivog ukusa, one su pravi prirodni lek u borbi protiv upalnih procesa, oksidativnog stresa i hroničnih bolesti.
Jedna šolja svežih trešanja (oko 150 g) sadrži svega 87 kalorija, dok istovremeno isporučuje značajne količine vlakana, vitamina, minerala i polifenola, jedinjenja poznatih po antioksidativnim i antiinflamatornim svojstvima koja imaju ključnu ulogu u prevenciji bolesti.
Vitamin C igra značajnu ulogu u sintezi kolagena koji podržava strukturu kože, krvnih sudova i vezivnog tkiva. Pomaže i u apsorpciji gvožđa iz biljne hrane, podstiče zarastanje rana i podržava imuni sistem. Zahvaljujući vitaminu C, trešnje igraju veliku ulogu u borbi protiv oksidativnog stresa, stanja koje izaziva razne hronične bolesti kao što su rak, kardiovaskularne bolesti i dijabetes.
Antioksidanti koji se nalaze u trešnji imaju antiupalna svojstva i učestvuju, takođe, u prevenciji i kontroli hroničnih bolesti, na primer kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa. Oni utiču i na prevenciju starenja.
Trešnje su bogate i mineralima, kalcijumom, magnezijumom, fosforom i kalijumom koji imaju značajnu ulogu u zdravlju zuba i kostiju. Takođe, doprinose i normalnoj funkciji ćelija, proizvodnji energije, sintezi proteina, regulaciji krvnog pritiska, kontrakciji mišića, pravilnom funkcionisanju bubrega i jetre.
Vlakna u trešnjama pomažu zdravlju sistema za varenje i podstiču korisne crevne bakterije. Vlakna utiču na zdravu probavu i sprečavaju upalu unutar gastrointestinalnog trakta. Kako sadrže nizak glikemijski indeks, dobre su i za kontrolu šećera u krvi. Vlakna usporavaju apsorpciju šećera i zahvaljujući tome smanjuju rizik od dijabetesa tipa 2. Takođe, imaju značajnu ulogu u smanjenju nivoa holesterola, i samim tim rizika od kardiovaskularnih bolesti. Za one koji žele da regulišu svoju telesnu težinu, trešnje su odličan izbor. Vlakna izazivaju efekat sitosti koji doprinosi ograničenju unosa kalorija, dovodi do gubitka težine i smanjuje rizik od gojaznosti.
Trešnje sadrže i melatonin koji pomaže u regulisanju sna i zaštiti kože od oštećenja izazvanih slobodnim UV zračenjima, smanjujući znake starenja. Visok sadržaj vode u trešnjama pomaže u održavanju elastičnosti kože i očuvanju njene hidratacije.
Sok od trešanja postao je ključan napitak kod sportista jer pomaže da se proces oporavka ubrza. Sveže ili sušene trešnje, kao i sok od trešnje, mogu se koristiti u ovsenoj kaši, jogurtu, salatama ili kao užina uz neki orašast plod. Takođe, mogu se kombinovati i sa slanim jelima, poput soseva za meso i povrće.
Savet:
Maksimalne koristi ostvaruju se konzumacijom svežih trešanja u sezoni (maj – jul), ili svakodnevnim unosom 240 ml soka od kiselih trešanja bez dodanog šećera. Zamrznute trešnje zadržavaju do 90% antioksidativne aktivnosti svežeg voća, što ih čini odličnom vansezonskom alternativom.
Trešnje su daleko više od sezonske poslastice. Sa svakim zalogajem deluju sinergistički u zaštiti od upala, kardiovaskularnih bolesti, poremećaja sna i oksidativnog stresa. Uključivanje trešanja u uravnoteženu ishranu može imati merljiv i pozitivan uticaj na kvalitet i dužinu života. U vreme kada farmaceutska industrija traga za složenim rešenjima, priroda nam nudi jednostavan, ukusan i pristupačan odgovor – plodove trešnje koji vise s grana svakog proleća.
Piše: N.D. Jelena Keserović, naturopata i nutricionistički terapeut
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
