Uz najavi tropskih uslova u toku leta
Toplotna kupola nad Zapadnom Evropom učinila je da živa u termometru poraste do oko 40 stepeni Celzijusa. Meteorolozi najavljuju da nam i ovog leta slede tropski vremenski uslovi, sa vrelim dnevnim temperaturama od preko 35 i noćnih iznad 20 stepeni Celzijusa, povećanim ultravioletnim zračenjem i obilnim padavinama. Veliko je to upozorenje za zdravlje svih živih bića. Posebno kada je reč povrću sa krupnim listovima i plitkim korenovim sistemom, kada je moguća pojava toplotnog stresa, poput usporavanja rasta, fotosinteze i disanja. Najugroženije subiljke poreklom iz hladnijih predela, kao što su spanać, zelena salata i grašak. One su prilagođene temperaturama između 15 i 24 stepena, dok im one oko 29 stepeni izazivaju stres, pa i uginuće. Dosta su ugrožene tikvice i krastavac, mahunarke, paradajz, paprika, krompir i druge biljke. Istovremeno biljke iz toplih krajeva izdrže i do 32 stepena Celzijusa, pa im je dovoljno ređe navodnjavanje. Praksa je takođe pokazala da se peskovita zemljišta brže isušuju, dok glinovita duže zadržavaju vlagu.
Nepogešivi odbrambeni mehanizam biljaka
Jasno je da genetska prilagođenost određenim klimatskim uslovima ima bitnu ulogu, pa povrtari o tome vode računa kod izbora sorti za setvu i sadnju. Optimalna termteratura kod mnogih biljaka je 15-20 stepeni Celzijusa. Ali, u ekstremnim toplotnim uslovima, tokom vegetacionog perioda, biljke same dosta uspešno aktiviraju svoje zadivljujuće ozbiljan odbrambeni mahanizam. Najpre otvaraju stome, koje su na poleđini lista, čime ispuštaju vlagu – transpiracijom, da bi se rashladile. Ali u momentu kada dnevna temperatura poraste na preko 30, a noćna iznad 20 stepeni i kada dotok vode iz korenovog sistema ne bude dovoljan, stome se zatvaraju, listovi i cvetovi se povijaju na dole.
Tada prestaje dotok ugljen-dioksida i proizvodnja hrane u procesu fotosinteze. Plodovi izloženi sunčevim zracima dobijaju ožegotine, promenu boje i znake opekotina. Tokom povoljnijih noćnih temperatira biljke mogu da se oporave. Ali ekstremi oštećuju polen, cvetanje pa oplodnja izostaje. Dolazi do odbacivanja cvetova i plodova čime biljka čuva sopstveni opstanak, pre mogućeg uvenuća u toku najtoplijeg dela dana. Mahunarke odbacuju cvet, ne razvijaju zametnute plodove ili su deformisani. Ekstremne temperature remete proces oprašivanja kod paradajza i paprike. Kod salate i krastavca se javlja gorak ukus, a kod tikvica opekotine. Boranija stvara veliku lisnu masu, ali ne dolazi do cvetanja. Kod paradajza, paprike i lubenice nastaje trulež ploda. U nedostatku vlage u zemljištu plodovi paprike su manje mesnati, imaju gorak ukus, a biljka se slabije razvija. Koliko će biljke izdržati u ekstremnim uslovima zavisi od bogatstva zemljišta hranljivim materijama i vodom, ali i od izabrane sorte, faze razvoja i stečene otpornosti biljke tokom dotadašnje vegetacije.
Pomoć odgajivača biljci je neophodna. Ali upravo u toj aktivnosti se kriju mnogi propusti i greške čoveka, pa je saradnja sa stručnjacima od presudne važnosti. Toga se dosledno pridržava porodica diplomiranog inžinjera agronomije i ekonomije Bertold Balše, stručnjaka kompanije KITE DOO u Novom Sadu.
Znanje i iskustvo
– Moja porodica se više od dve decenija bavi povrtarstvom na oko dva hektara u Bačkom Petrovom Selu u opštini Bečej – kaže Bertold Balša. – Naše njive su na peskovitom zemljištu u blizini Tise, pa sadnju počinjemo ranije nego povrtari na zemljištim sa bogatim podzemnim svetom. Nakon upotrebe stajskog đubriva, najbolji predusevi su nam pšenica i suncokret. Treće godine, ako vreme dozvoli, već u martu ulazimo u proizvodnju krompira sa sortama Esma, Belarosa, Arizona i nešto manje Balatonska ruža. Nicanje nastaje u aprila, pa sredinom tog meseca počinjemo sa intenzivnim navodnjavanjem. Koristimo Tifon, koji odjednom zahvata oko 50 redova krompira, dodajući 30-35 mililitara vode po kvadratnom metru. Od kako su nastale godine sa znatno višim prosečnim temperaturama nego ranije, prinosi su nam oko 13 tona po katastarskom jutru, što je oko 30 odsto manje nego u povoljnijim uslovima i uz savremenu mehanizaciju. Beli luk navodnjavamo odmah posle sadnje da bi podstakli nicanje, a potom još u dva navrata u toku vegetacije.
Preporuke stručnjaka
U povrtarskoj proizvodnji veoma je bitna predsetvena duboka obrada, međuredna kultivacija u toku vegetacije i đubrenje zemljišta organskim materijama, kako bi se obezbedio potreban podzemni svet sa korisnim bakterijama i gljivicama.
Korišćenje sistema za navodnjavanje „kap po kap“, u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima, polako dovode vodu do korena i obezbeđuje njeno manje isparavanje. Tako je moguće da se obezbedi dubinsko zalivanje uz povremeno dodavanje većih količina vode koja bi se prodrla do oko 20 santimetra ispod površine zemlje, gde je gro korenovog sistema većine biljaka. U takvim uslovima koren bi se proširio dublje i obezbedio vodu i u uslovima veće temperature vazduha. Preobilno zalivanje, pak, može izazvati nedostatak kiseonika u zemljištu i pojavu gljivičnih bolesti. Praksa je pokazala da povoljne efekte daje zalivanje tri puta po 15 minuta, uz po deset minuta pauzte između, kako bi voda prodrla dublje u zemljište. Jasno je da je posle obilnog navodnjavanja neophodno razbijanje pokorice okopavanjem. Treba voditi računa da se voda na listovima ne zadržava duže, jer bi to stvorilo uslove za razvoj gljivica. U uslovima izuzetno visoke temperature ne preporučuje se upotreba mineralnih đubriva. Povoljne uslove stvorio bi malč od lišća, slame ili usitnjene kore drveta debljine 7-10 santimetra. Tako bi se obezbedila stabilnija temperatura zemljišta i sprečio razvoj korova, naročito kod uzgoja paradajza i zelene salate. Za zaštitu biljaka od visoke temperature pomaže postavljanje tkanina za senčenje preko useva, naročito kada je reč o paradajzu i paprici radi smanjenja temperature zemljišta i vazduha oko biljaka. Značajne efekte daje i združena setva sa biljkama koje stvaraju senku. Praksa je pokazala da održavanje travnjaka sa najmanje 7,5 santimetra visine daje povoljne efekte.
B. Krstin
Foto: Shutterstock
