Veliki hrišćanski praznik Petrovdan, kada se obično ne radi ništa u polju, neki stočari u vranjskom i bujnovačkom kraju su iskoristili da svoju stoku oteraju na stočnu pijacu u selo Ristovac i prodaju. Bili su ubeđeni da će zbog praznika kupaca biti više, ali kada su kročili u poluprazan pijačni prostor shvatili su da ipak nisu odabrali pravi dan jer je kupaca bilo premalo zbog toga što su neki ovaj praznik slavili kao slavu, a drugi su se spremali da im odu u goste. Ipak, najviše je bilo onih koji su došli da se raspitaju za cene jer i sami imaju za prodaju nešto od domaćih životinja.
Jedna omanja grupa nakupaca nekoliko puta je dolazila kod Tomislava Arsića iz sela Ruštice da pazari jarad. On ih je prodavao bez merenja, đuture. Za jedno je tražio devet, a za drugo koje je bilo malo veće deset hiljada dinara.
– Daju mi cenu od trista dinara za kilogram žive vage. Po ovoj ceni na jaretu od dvadeset kilograma mogu da zaradim samo šest hiljada dinara, što je bagatelno ako se ima u vidu da sam kozu čekao godinu dana da ga donese na svet i pri tome sam je sve vreme hranio i negovao – pojašnjava Tomislav ističući da se do skoro cena jaradi kretala od 450 do 500 dinara.
Ovaj vremešni domaćin počeo je da uzgaja koze alpina samo zato što nije želeo da bude na teretu svojoj deci koji i sami jedva izdržavaju svoje porodice. Čuvao ih je najbolje što može, ali kada su noge i ruke još onemoćale odlučio je da ih proda. Ali ne lezi vraže. Za sjarenu kozu koju je kupovao po sto pedeset evra od nakupaca je dobio samo pedeset.
– Čuvao sam na svom imanju po šest krava i tri bika. Pa kada ih prodam džepovi su mi bili puni para, a sada i kada ih izvrnem naopačke nema iz njih šta da ispadne – priča Tomislav.
Na prodaju su se požalili i prodavci prasića. Ratajčanin Jovica Ristić nam je rekao da za kilogram žive vage traže 350 dinara, a da u proseku od potencijalnih kupaca dobijaju od 320 do 330 dinara.
– Nama se prodaja isplati samo po ceni od 400 dinara jer džak hrane za njih staje 1.500 dinara – priča Joca.
Koliko prodaja ide loše ilustrovao je na sopstvenom primeru istakavši da još uvek ne može da proda dva tovljenika od prošle godine. Jedan sada ima oko trista kilograma, drugi je već prešao ovu težinu. Do jeseni će biti još teži, s toga se s pravom pita ko će da kupi njegove svinje. Nezadovoljan ovakvim stanjem na tržištu on je istako da je u zemlji uvoz svinjskog mesa preveliki i da sitni proizvođači ne mogu da opstanu u takvoj konkurenciji. S toga je pozvao nadležne da nešto učine po tom pitanju kako bi srpsko selo i seljaci mogli da opstanu.
Joca se svinjarstvom bavi skoro čitavog života sa manjim ili većim uspehom. Čuvao je po osam svinja prasilja i u sezoni prodavao do pedeset prasića. Njihov broj je, međutim, počeo da smanjuje kada je prodaja počela da opada i kada je u Vranju zatvorena stočna pijaca.
– Hteo sam i zadnju prasilju prošle godine da prodam, prekinem sa ovim poslom, a potom i sam da dođem na pijacu da kupim neko prase jer će mi se to više isplatiti – kaže Jovica i naglašava da prošle godine zbog suše nije ubrao ni zrno kukuruza zasejanog na jednom hektaru. I sada strepi za prinos na ovoj kulturi kojoj je kiša preko potrebna u ovom kao i u periodu oko Svetog Ilije kada počne da formira zrno.
Na ovoj pijaci pala je i prodajna cena bikova koja se do skoro kretala od 4,20 do 4,30 evra po kilogramu žive vage. Sada se prodaju od 3,50 do 3,60. Snižena je i otkupna cena muških teladi sa prvobitnih sedam do osam evra po kilogramu žive vage na samo 6, do 6,5 evra.
– Ženska telad se mogu kupiti po pet evra po kilogramu žive vage – kaže Siniša Jovanović iz Sebrata koji ističe da je ovakav pad cena najverovatnije uslovljen uvozom mesa, a da je tome kumovala i niska kupovna moć stanovništva.
Najveći pad u prodaji zabeležen je kod jaganjaca koji se sada sa nekadašnjih pet evra prodaju od tri do četiri evra po kilogramu žive vage.
Tekst i foto: Gordana Nastić
