Prve plodove šljive čačanske lepotice iz svog voćnjaka Dragan Ristić iz vranjskog naselja Sobina je ovog meseca ponudio kupcima na pijaci kod Bujkovskog mosta. U septembru će i stenlej i čačnku rodnu koje su takođe dobro rodile.
Ovaj zasad podigo je pre deset godina uz svoju okućnicu na oko 1.200 metara kvadratnih. U njemu je pored osamdeset stabala šljiva zasadio i nešto krušaka i jabuka znajući unapred da će mu se ova investicija isplatiti. I nije se prevario. Zasađeno voće koje je stalno zalivao rečnom vodom je lepo odgajio, a čim je pečelo da rađa pekao je izvanrednu rakiju.
– Na svom placu imam još dva izvora pijaće vode tako da mogu da ih zalivam i po najvećoj suši. U julu i avgustu im dajem najviše vode i to na nekih deset do petnaest dana. Na taj način čuvam rod od opadanja, ali i same biljke od sušenja – priča Dragan.
Tokom proteklih godina pojedine sorte šljive obnovio je mladim sadnicama pa su sada neke starosti dve, a druge deset godina. One starije odlično rađaju. U rodnim godinama su prepune. Pretprošle je imao izvanredan rod, a prošle iako je zbog mraza ostao bez plodova naporno je radio da stabla očuva u dobroj kondiciji kako bi ove dobio dobar prinos koji, prema njegovim rečima, ne bi trebao da bude manji od oko tonu i po do dve. Radove u novoj proizvodnoj sezoni je otvorio zimskim prskanjem voćaka, nastavio rezidbom, tretiranjem biljaka u vreme precvetavanja, po potrebi i u vreme cvetanja i jednim za održavanje plodova. Za svo to vreme redove između stabala od korova obrađivao je motokultivatorom.
– Prilikom rezidbe posebno vodim računa da sa drveta skinem sve suvišne grane – vodopije i biljci obezbedim adekvatno provetravanje. Po potrebi skratim i gornje grane kako bi omogućio stablu da troši snagu na formiranje plodova, a ne samo na rast – ističe Dragan naglašavajući da za sadnju novih sadnica koristi one koje su kalemljene na divljoj podlozi. Takve sadnice obično su dugovečne, imaju jak koren koji može bez problema da hrani biljku.
U rodnoj godini naš sagovornik od ubranog voća u proseku ispeče oko 25 kazana rakije jačine do pedeset gradi. Kaže da mu se ova proizvodnja tako najviše isplati. Rakiju od šljive peče u jesen, a od jabuke tokom zime i na proleće. Njegovi prijatelji i gosti je naprosto obožavaju. Otuda je i kupuju od njega. Dugo je litar rakije prodavao po ceni od 600 do 700 dinara. Sada je nešto skuplja i prodaje je za 800 dinara.
Pečenju rakije, po njegovim rečima, u startu treba pristupiti veoma ozbiljno jer bez toga nema ni dobrog napitka. Posebno treba voditi računa o čistoći kazana koga posle svakog pečenja treba dobro oprati, u suprotnom sve će biti upropašćeno.
– Svako voće u sebi sadrži određenu kiselinu koju treba sa kazana oprati. To skidam žicom, vodom i sodom bikarbonom. Prvo u tankom sloju nanesem sodu, poprskam vodom, istrljam četkom i na kraju dobro isperem vodom – poručuje Dragan ističući da se kazan najbolje čisti prilikom pečenja rakije od grožđa jer se u njegovoj peteljci nalazi posebna kiselina koja razara sve potencijalne naslage u njemu pa otuda njegova unutrašnjost sine posebnim sjajem. Gotovo sve što zna o pečenju rakije on je naučio od majke, ali je tokom godina sam nadograđivao svoje znanje na osnovu stečenog iskustva.
Tekst i foto: Gordana Nastić
