Na prvi pogled zvuči neobično, ali banana više nije biljka rezervisana isključivo za tropske krajeve. Zahvaljujući sve blažim zimama i prilagođenim načinima uzgoja, ona već godinama uspeva i u Srbiji, gde se najčešće gaji kao dekorativna biljka, ali u pojedinim slučajevima može da donese i plod. O tome kako se banana uzgaja, šta joj je potrebno za dobar razvoj i zbog čega njeni plodovi kod nas uglavnom ne sazrevaju priča za “Dobro jutro” Slađana Radosavljević, vlasnica rasadnika „Teodora“ iz Bariča.

– Banane već dugi niz godina uspešno rastu u Srbiji, a poslednjih godina čak prezimljavaju i bez posebne zimske zaštite, odnosno bez ušuškavanja tokom zime.

Kada je reč o sortama koje se mogu uzgajati kod nas, objašnjava da u svom rasadniku gaje vrstu Musa. Ova vrsta, dodaje, bez problema može da prezimi na otvorenom.

– Kada je posađena u zemlju, prezimljava bez ikakvih problema. Mlade sadnice, stare godinu ili dve, prvih nekoliko godina trebalo bi zaštititi agril folijom. Kasnije je dovoljno da se biljka skrati i po potrebi nagrne lišćem ili slamom. Iskreno, kod mene prezimljava i bez toga – ističe ona.

Za dobar rast banana najvažniji su sunčano mesto i dovoljno vode.

– Bananu treba saditi na sunčanom položaju jer će tako lepše izgledati i bolje napredovati. Pošto listovi sadrže oko 80 odsto vode, važno je redovno zalivanje kako bi biljka mogla normalno da raste. Naravno, uspeće i bez svakodnevnog zalivanja, ali će uz dovoljno vlage biti znatno bujnija i lepša.

Iako mnogi misle da banana u Srbiji ne može da donese plod, Slađana kaže da to ipak nije tačno.

– Cvet izgleda poput klipa kukuruza, a plodovi se formiraju u grozdovima. Ako dođe do oprašivanja, oni počinju da rastu i razvijaju se.

Međutim, upravo tada nastupa najveći problem.

– Kod nas su najveća prepreka prolećni mrazevi. Biljka krene u vegetaciju, pa stane, pa ponovo krene i zbog toga kasni formiranje cvetnih pupoljaka. Najčešće plodovi ne stignu da sazru, a i kada sazru, nisu naročito ukusni, nisu krupni i uglavnom nisu za jelo – otkriva ona.

Zbog toga, kaže, još ne možemo da očekujemo banane poput onih koje rastu u tropskim krajevima.

– Za sada nema šanse. Ali do skoro nismo mogli ni da ih uzgajamo, a danas ih bez problema gajimo kao dekorativne biljke. Ko zna, možda će se jednog dana promeniti i uslovi za kvalitetno plodonošenje.

Na pitanje da li se banana može uzgajati u saksiji, odgovara da su mnogi pokušavali, ali bez većeg uspeha.

– Ova banana naraste između tri i četiri metra i veoma ju je teško držati u saksiji tokom zime. U zatvorenom prostoru nije se pokazala uspešnom. Mnogo bolje raste kada je posađena direktno u zemlju i kada joj se omogući da se prirodno razvija tokom cele vegetacije.

Posebno ističe da banana nije zahtevna biljka kada je reč o zaštiti.

– Iskreno, gotovo da nema patogena. Nije sklona napadu biljnih vaši niti drugim uobičajenim bolestima i štetočinama. Važno je samo da zemljište bude dobro drenirano, da se prilikom sadnje doda pesak i da se redovno zaliva.

Upravo zato, zaključuje, banana nije teška za uzgoj.

– Potrebno joj je samo dovoljno vode i dobro drenirano, peskovito zemljište. Ono što ne možemo da kontrolišemo jesu rani prolećni mrazevi. Kada biljka zbog njih više puta prekida vegetaciju, razvoj plodova se zaustavlja, i to je najveći razlog što kod nas još ne daje kvalitetan rod – naglašava Radosavljevićka.

Dijana Maksimović

Foto Slađana Radosavljević